EPA-EFE/KIKO HUESCA
Španija bez odbrane: Oboren rekord iz 1997. godine

Februarski statistički podaci o inflaciji ne najavljuju ništa dobro žiteljima EU. Vrednost evra pada, a proizvodi su sve skuplji, pri čemu je Nemačka kao bastion evropske privrede dosegla godišnji nivo od 7,3 odsto, dok su tri članice EU već u dvocifrenoj inflaciji, a dve na pola koraka da pređu tu granicu.

Kao što su “Vesti” pisale, godišnja inflacija u Nemačkoj u januaru je izračunata na nivou od 5,1 odsto. Sada je inflacija oborila istorijski rekord u Nemačkoj od 6,2 odsto 1992. godine, kad je razlog bila ekonomska integracija istočnog dela zemlje posle ujedinjenja.

Da će biti još gore kad stignu i rezultati za mart predviđaju finansijski, ali i energetski stručnjaci koji se sve češće pitaju. Naime, rast inflacije u EU izazvao je rat sankcijama s Rusijom zbog ukrajinske krize, odnosno poskupljenje električne energije, grejanja, gasa i nafte i njenih derivata, što je ugrađeno u sve više cene ostalih proizvoda, uključujući onih koji podmiruju osnovne životne potrebe. Rekord je s inflacijom od 9,8 odsto oboren i u Španiji, takođe krupnoj ekonomiji EU koja takav tempo rasta cena nije zabeležila od 1987. godine.

Vrhuška EU u Briselu nastoji da se sve dublje uvuče u globalni sukob SAD s Rusijom i Kinom, iako je Moskva unapred upozorila da će sankcije i kontramere proizvesti bolan efekat i za Evropu. Docent Instituta za Istraživanje novčano-kreditnog sistema i analize finansijskih tržišta Denis Domašćenko objašnjava da je Kremlj računao na ceo kompleks faktora koji će u EU izazvati inflacionu oluju.

– U Evropi su se već desili prekidi u logistici tokom ograničenja koja su bila uvedena protiv korona virusa. Zatim, novčano-kreditna politika Evropske centralne banke (ECB) fokusirala se na rast privrede i zaposlenosti ne obraćajući pažnju na inflaciju. A onda se desio nagli rast cena nafte i gasa koji je samo povećan zbog ukrajinske krize – objasnio je Domašćenko.

On je dodao da nema nijednog pokazatelja da u EU može da se desi hiperinflacija (preko 100 odsto godišnje). Međutim, Domašćenko smatra da je galopirajuća inflacija (preko 10 odsto godišnje) potpuno moguća ako se nastavi degradacija tržišta energenata.

– U tom slučaju, verovatno će se desiti negativni privredni rast (pad BDP) i istovremeno inflacija između 10 i 15 odsto – zaključio je Domašćenko.

Stradaju veliki i mali

Litvanija 14
Estonija 11,6
Češka 10
Španija 9,8
Belgija 9,5
Nemačka 7,3
Austrija 5,3
* izraženo u procentima

ECB da menja kamate

Guverner Nacionalne banke Austrije (OeNB) Robert Holcman kaže da će, čak i ako se vojni sukob u Ukrajini ubrzo završi, privredni rast u ovoj zemlji na godišnjem nivou biti svega 3,5 odsto, a inflacija 5,3 procenata. Međutim, ako rat potraje u Austriji imali bi visoku inflaciju od devet odsto sa zanemarljivim privrednim rastom od 0,4 procenta.

– ECB treba da sprovede dve korekcije kamata, u septembru i u decembru. Time bi naredna godina počela sa kamatama koje više ne bi bile negativne – rekao je Holcman.

Ruka spasa iz Moskve

Za razliku od EU koja “iz principa” srlja u probleme, Amerika je fleksibilno pristupila trgovini energentima. Uprkos apsolutnoj zabrani Vašingtona, makar na papiru, američke kompanije su od 19. do 25. marta uvećale uvoz nafte iz Rusije za 40 odsto. Osim toga, Bela kuća je oslabila sankcije na uvoz veštačkog đubriva, budući da Rusija zavisno od vrste proizvodi 10 do 30 odsto na svetskom nivou. Tako se SAD spremaju za planetarnu nestašicu hrane koja se očekuje na jesen, pošto je Moskva zabranila izvoz mineralnog đubriva, a pritom je Rusija najveći proizvođač pšenice, dok je Ukrajina na trećem mestu.

Evropa odbija zahtev Moskve da naftu i gas plaća rubljama, svesna da će tako da održava kurs ruske nacionalne valute koji je sankcijama htela da obori. Začudo, ruka spasa pružena je upravo iz Kremlja. Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, rekao je da naplata po principu “rublje ili nema gasa i nafte” neće početi da se primenjuje od četvrtka kako je najavljivano.

– Plaćanje i isporuke su dugotrajan proces – rekao je Peskov, a zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov dodao je da Moskva očekuje da Evropa iznađe “kreativan način isplate”.

Odnosno, Rusija ne odustaje od svog zahteva, ali će dati zemljama EU vremena da smisle kako da sačuvaju obraz, verovatno osnivanjem posredničkih ćerki firmi u Moskvi koje će da kupuju evre za stvarne uvoznike.

Vatikan ne rizikuje

Prema nezvaničnim informacijama iz moskovskih finansijskih krugova, Vatikan je već počeo da kupuje rublje.
Pritom, kurs ruske nacionalne valute na berzama je za nekoliko procenata bolji nego što je bio uoči rata.

Bajden rasprodaje naftu

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena razmatra puštanje do 180 miliona barela nafte iz strateških rezervi (SPR) na tržište tokom nekoliko meseci, pošto Bela kuća nastoji da obori visoke cene goriva. To bi bio treći put u poslednjih šest meseci da SAD koriste svoje strateške rezerve da smanje cene na tržištu nafte i ujedno najveća količina plasirana u poluvekovnoj istoriji strateških rezervi.

Dosadašnji pokušaji da se naftom iz rezervi suzbije skok cena nisu bili uspešni pošto je svetska potražnja skoro dostigla nivo pre pandemije, dok je ponuda nedovoljna na globalnom nivou.

Vesti o potencijalnom ogromnom oslobađanju nafte iz rezervi SAD izazvala je trenutni pad cena crnog zlata. Američka nafta WTI pala je na 103,12 dolara po barelu, a cena evropske nafte Brent na 109 dolara. Međutim, to je još u okviru ranijih rekordnih cena iz 2013, dok je prošle godine barel nafte marke brent koštao oko 60 dolara. Pritom, američke strateške rezerve nafte iznose trenutno 568,3 miliona barela, što je najmanja količina od maja 2002.

OPEK plus, organizacija koja uključuje Saudijsku Arabiju i Rusiju, tek treba da se dogovori o budućem nivou proizvodnje. Cilj OPEK plus, za razliku od američkog, jeste da sačuva visoke cene nafte.