Kardiovaskularna oboljenja su na samom vrhu liste bolesti od kojih ljudi najviše umiru. Jedna od njih je i srčani udar, odnosno infarkt, koji sve češće pogađa i žene. Prepoznajte simptome na vreme!
Bolesti krvotoka usko su povezane sa današnjim ubrzanim načinom življenja. Živimo prebrzim tempom života, loše se hranimo, premalo krećemo i bavimo fizičkim aktivnostima. Ali, ukoliko promenimo životne navike i naučimo da prepoznamo određene znake upozorenja, infarkt možemo da izbegnemo i sprečimo.
Znaci upozorenja
Srčane bolesti imaju prelazne faze koje treba pomno pratiti:
• Ubrzani rad srca: srce bez nekog vidljivog razloga počne jače da kuca, pa se možda radi o poremećaju ritma njegovog rada (nepravilnosti u otkucajima, zastoj, lupanje srca).
• Zadihanost pri naporu: srce se umara dok se penjemo uz stepenice, ubrzano hodamo ili nosimo neki teret. Kad se tako zadišemo, potrebno nam je više vremena nego što je uobičajeno da povratimo dah.
• Oticanje (edem): otekli gležnjevi na nogama ponekad su posledica lošeg rada srca.
• Snažan grč u listu noge: može da bude znak postojanja ateroma (masna naslaga koja začepljuje arteriju).
• Bleda, hladna noga, bolna na dodir: znak je da je neka arterija začepljena, na primer usled embolije (začepljenja krvnih sudova ugruškom krvi). Ona je učestala kod pušača.
• Angina pektoris: to je najopasnije upozorenje. Kad povremeno srce na nekoliko trenutaka ne primi dovoljno kiseonika, to je znak da je neka arterija začepljena. Najčešće se to događa prilikom nekog napora ili jačeg uzbuđenja, ali se isto tako može dogoditi bez ikakvog vidljivog povoda. Bol se zrakasto širi iz sredine grudnog koša, preko ramena, ruku ili pak leđa i traje kratko. To je ozbiljan znak za uzbunu i treba se hitno javiti lekaru, jer su to simptomi koji prethode infarktu.
Znaci opasnosti
Samo retko, infarkt dolazi kao grom iz vedra neba. Vesnici su obično osećaj pritiska i stezanja u grudima, kao i bol iza grudnog koša koji počinje u levoj ruci i širi se u levo rame, često sve do vilice. Uz to se pojavljuju psihički znaci opasnosti, poput razdražljivosti, nesanice, unutrašnjeg nemira i zabrinutosti.
Akutni infarkt
Počinje spoljašnjim jakim bolovima u levom delu grudnog koša. Pogođeni oseća strah od smrti, gubi dah i jako se znoji. Često se kod bolesnika može javiti podražajno povraćanje i proliv.
Osoba pogođena infarktom ne sme da čeka ni trenutak jer se nalazi u životnoj opasnosti. Odmah pozovite hitnu pomoć ili lekara! Ostanite sabrani i mirni da se bolesnik još više ne zabrine. Raskopčajte mu preuske delove odeće, noge stavite u povišeni položaj.
Da li spadate u rizičnu grupu?
Koji su to faktori rizika zbog kojih bi svakako trebalo da odete kod kardiologa na preventivni pregled? Navodimo najznačajnije:
• Vaši roditelji, baka ili deda, te brat ili sestra imali su infarkt ili neko srčano oboljenje.
• Holesterol u krvi vam je povišen.
• Pušite jednu do dve kutije cigareta dnevno.
• Imate povišeni krvni pritisak.
• Predebeli ste.
• Posao vam je takav da mnogo sedite i vrlo se malo ili nikako ne krećete.
Kako sprečiti infarkt
Više kretanja! Srce bi trebalo barem jednom dnevno da bude podvrgnuto većim naporima. Isto tako, jedite razborito. Prekomerna težina je stalno opterećenje za srce i krvotok. Pre svega, smanjite količinu masne hrane, a deo životinjskih masti zamenite biljnim.
Prestanite da pušite! Ko puši više od 20 cigareta dnevno, izložen je trostruko većem riziku od srčanog infarkta. Tridesetpet ili više cigareta dnevno predstavlja za ženu ispod 50 godina starosti 20 puta veći rizik da će je pogoditi infarkt.
Pripazite i na krvni pritisak! Kontrolišite ga svaki put kad odete kod lekara, pa i kod kuće.
Izbegavajte stres! Potencijalni kandidati za infarkt često su dinamične, nestrpljive i nemirne osobe. Ko kao pomahnitao ulazi u sve postavljene zadatke, ako želi da izbegne infarkt, mora da se menja. Na to su ljudi obično spremni tek posle prvog preživljenog infarkta.
