U intervjuu za FAZ, Incko je, komentarišući razgovore političkih lidera u BiH s predstavnicima EU i SAD u Butmiru, koje neki nazivaju ”novim Dejtonom”, rekao da te dijaloge smatra daljim korakom BiH na putu ka EU.
"U poređenju s 1996. godinom, situacija je mnogo, mnogo bolja, ali u poslednje tri godine je u ovom trenutku najgora, a zategnutost najveća”, rekao je Incko, ocenivši da verbalni napadi političara sami stvaraju napetost.
Odgovarajući na pitanje FAZ-a na kakve mere predsednik vlade Republike Srpske Milorad Dodik može da računa u slučaju da ”butmirski razgovori” propadnu, Incko je odgovorio da Dodik "nosi veliku odgovornost”.
On je, takođe, naglasio da "njemu lično ne predstavlja zadovoljstvo primena" bonskih ovlašćenja u BiH, ali ako su dejtonske institucije ili druga dostignuća iz poslednjih 13 – 14 godina ugrožena, ”tada međunarodna zajednica mora delovati da bi to zaštitila”.
Predstavnik za BiH rekao je da bi za "novi Dejton", morale da se dogode velike reforme, ali do toga, kako on smatra, neće doći.
”Mi pre želimo da činimo male korake, da bi širili nadu i optimizam, jer to zemlji treba”, rekao je predstavnik međunarodne zajednice.
Kada je reč o procesu protiv bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, Incko je istakao da je to veoma važno za pomirenje u BiH i da počinioci moraju biti izvedeni pred sud i kažnjeni.
Na pitanje da se stiče utisak kako se istorija ponavlja i da ljudi imaju strah od novog rata, on je odgovorio da reč ”rat” pokušava da izbegne i da moli svakog da to isto čini, jer su, kako je rekao, mnogi ratovi zaista počeli rečima.
Upitan da prokomentariše kritike Banjaluke da deluje antirspki, Incko je rekao da to nije tačno i da je on jednom broju bosansko-srpskih policajaca ”dao mogućnost da ponovo dobiju putne isprave, pošto se utvrdilo da nema dovoljno dokaza za potvrdu njhovog učešća” u masakru u Srebrenici, kao i da je četvorici drugih Srba dao mogućnst da se vrate u politički život, ako to žele.
