Miodrag Ješić sedi u svojoj kući ispod Belog dvora i – bira ponude! Nigde mu se ne žuri sa izborom 26. kluba u kojem će nastaviti igračko-trenersku karijeru. Trebalo je ići u Saudijsku Arabiju, pa je odustao u poslednji čas, pošto želi samo vrhunske rezultate. I onda sve ispočetka, do onog angažmana sa kojim će biti potpuno zadovoljan, dovoljno da se priseti nedavne proslave 100-godišnjice Altaja iz Izmira, po mnogima najlepšeg grada u tom delu sveta!
|
Dres i plaketa |
– Osećao bih prazninu da kojim slučajem nisam tamo otišao! I onda, a i sada bih sve obaveze, pregovore oko novog kluba, ostavio po strani samo da se odazovem pozivu iz Izmira – iskren je kao i uvek Ješić. – Punih pet sezona sam nosio dres Altaja, dobio sam i nadimak Imperator, trudio se da takvo priznanje navijača opravdam na svakom, makar i prijateljskom meču.
Postali ste istinski vođa ekipe tog kluba.
– Valjda nema većeg komplimenta nego kada sada stari simpatizeri Altaja kažu mlađim naraštajima: "Šteta što Ješića niste gledali kao igrača u borbi za bodove." Zato sam predložio svima u klubu da se ujedine oko projekta povratka na stare staze, preciznije u Superligu Turske, a ne da svako vuče na svoju stranu. Jer, sve ostalo postoji od novog supermodernog sportskog centra navijača, koji su moj predlog pozdravili višeminutnim aplauzom. Stvarno molim Boga da sam pravilno shvaćen, pošto ponavljam: uz Partizan, najviše volim Altaj – zaključio je Miodrag Ješić.
