Od toga je 60.000 nerešenih predmeta u kosovskim sudovima gde se vode građanske parnice za oštećenu, uništenu ili uzurpiranu imovinu Srba, Roma, Aškalija i drugih nealbanaca. Više od 40.000 slučajeva je u Kosovskoj agenciji za imovinu i tiču se uglavnom ostvarivanja prava na zemljište, poslovne i druge objekte.
Kosovska agencija za imovinu donela je više od 20.000 odluka koje se u 70 odsto slučajeva odnose na potraživanje zemljišta, ali su retki oni koji su mogli da uđu u sopstveni posed jer su ga u međuvremenu uzurpirali Albanci.
Povratak Srba na imovinu u gradovima potpuno je onemogućen, upozorio je Igor Popović, načelnik Odeljenja Ministarstva za Kosovo i Mmetohiju za pravosuđe, ljudska i imovinska prava.
On je naveo da su neke srpske kuće uništene pošto su vraćene vlasnicima, da na srpskom zemljištu cveta divlja gradnja albanskih objekata, a lokalne vlasti pribegavaju eksproprijaciji zemljišta pod izgovorom izgradnje objekata od javnog značaja, kako bi sprečile povratak interno raseljenih.
Popović je upozorio i na problem izbegavanja odgovornosti za uništenu imovinu Srba i drugih nealbanaca i manipulaciju sa lažnim kupoprodajnim ugovorima na osnovu kojih se Albanci upisuju u katastar kao vlasnici imovine.
"Ništa se nije promenilo od Konferencije u Prištini koja je održana novembra 2007. godine, kada su na osnovu izveštaja OEBS-a usvojene veoma dobre preporuke. Naprotiv, stvari su se pogoršale", izjavio je šef tima Danskog saveta za izbeglice za pružanje pravne pomoći interno raseljenima, Đanfranko D’ Eramo.
On je dodao da posle prenosa vlasti sa UNMIK-a na kosovske institucije, one nemaju političku volju da sprovedu ove preporuke.
Predstavnici Srbije predložili su da predstavnici međunarodne misije razmisle o formiranju fonda iz koga bi se vršila isplata pune naknade za uništenu ili oštećenu imovinu prognanih i interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije.
