Bujice su polovinom septembra opustošile opštine Kladovo, Negotin i Majdanpek. Poplava je srušile mostove između Kladova i Negotina, u selima Velesnica i Milutinovac i potopila most u Grabovici. Do Grabovice i Velike Kamenice danas se teško stiže, i to preko muljevitog mora! Slika kraja sveta: most srušen, a stari nekadašnji, turski, malo dalje nasipaju radnici. Muljevito more Grabovicu i Veliku Kamenicu silom prilika pretvorilo je u ostrva, pa tim neželjenim morem krstare iščupana stabla, cepanice spremljene za zimu i poneki frižider, šporet, zamrzivač…
Ljudi se probijaju kroz vodu, mulj i blato, preko improvizovanih mostova, spojenih daskama. Ljuljaju se i ne ulivaju sigurnost, ali tako je kako je. Konačno stižemo u centar Velike Kamenice.
|
Nisam slušao ženu |
Svuda pustoš, a komšije jedni drugima pomažu. Oni koji nisu poplavljeni otvorili su vrata svojih domova stradalnicima, pa kod njih spavaju i ako stignu nešto prezalogaje.
– Posla je mnogo i nema se vremena za dangubljenje – kaže 63-godišnji Lazar Dragomirović, dijasporac iz Francuske, koji radi u gradu Tur više od 42 godine. – Šta da kažem, armagedon je sve odneo. Nisam mogao da verujem kada sam video koliko je moje rodno selo stradalo. Ne pamtim da je ikada ovde bila poplava.
Noviju kuću u dvorištu zidao sa suprugom Veronik, Francuskinjom. Sad je došao sam da vidi šta se može uraditi. Nekoliko metara dalje stoji stara roditeljska kuća, koju su Veronik i Lazar renovirali. Dvorište je utonulo u blato, zakrčeno iznesenim stvarima. Pokućstvo je uglavnom već bačeno, na ogradi se suše tepisi i sve što je moglo da se opere. Iza se čuje žubor Kameničke reke, a nadjačava ga buka bagera i kamiona, koji nasipaju rečne obale. Preko puta ulice i Lazareve kuće stoji uništena lekarska ambulanta.
– Šta ću, život teče dalje. Došao sam da sredim ono što može, moji u firmi su bili korektni, odmah mi dadoše slobodne dane. Nisam došao kolima jer je to sada nemoguća misija – neveselo priča Lazar. Iznosi nameštaj, koji čestito nije ni korišćen.
Dragomirovići su dolazili najviše dva puta godišnje po desetak dana.
– Sestre su mi javile da dođem što pre kako nameštaj i pokućstvo ne bi sasvim istrulili. Veronik nije mogla da dođe, radi. U Kamenici sam nedelju dana i ostajem još najmanje dve-tri nedelje, u stvari, koliko bude potrebno da popravim štetu. Sav nameštaj iz kuće roditelja sam bacio, a delimično i iz ove nove kuće. Uz pomoć komšija, trenutno izbacujem iz kuća mulj i blato. Čeka me ribanje, pa sušenje zidova specijalnim pumpama i onda zidarski radovi – s mukom veli sagovornik "Vesti", sleže ramenima, pa onako više za sebe kaže kako mu je priroda za manje od sekunde uzela sve ono za šta je on decenijama rmbao po Francuskoj.
– Od kukanja nema koristi, šta je bilo, bilo je, samo da se ovo zlo ne vrati – tiho kaže Lazar.
