i njena kći Šeril sa Stompanatom
Sve ljubavne veze Lane Tarner, i bračne i vanbračne, bile su pune nasilja koje je ona ponekad sama izazivala. Jedan muž ju je bacio niz stepenice, drugi ju je šamarao i na javnim mestima, treći je gađao flašom šampanjca… Tamne naočare koje je uglavnom nosila svedočile su da je zaradila još jednu masnicu pod okom.
Šeril je u biografiji svoje majke tvrdila da je njen otac često silovao svoju ženu. Kada je glumica zaradila veliku masnicu pod okom, dugo je nosila velike zatamnjene naočare. I pored svega, ona je izjavljivala: "Muškarce smatram veoma uzbudljivim, a svaka žena koja to ne misli mora da je anemična stara usedelica, kurva ili svetica."
Pošto je navršila 30. godinu, Lana Tarner je krenula u opsesivnu potragu za uzbuđenjima. To je najverovatnije bio i razlog njene slepe strasti prema gangsteru Džoniju Stompanatu.
Zbog snimanja filma "Drugo vreme, drugo mesto", u Engleskoj, morala je da se odvoji od svog ljubavnika. To joj je veoma teško palo. Često mu je pisala o svom neizdrživom "svrabu" i da jedino on zna da je "počeše". Na kraju mu je poslala avionsku kartu i iznajmila kuću u Londonu.
Patološka ljubomora
Svestan moći nad Lanom, Džoni je postajao sve zahtevniji. "Kad ja kažem hop, ti moraš da skočiš!", govorio je. A onda su isplivale njegova patološka ljubomora i posesivnost. Čak je pretio da će je žigosati, kao da je stoka:
"Unakaziću te! Toliko ću te unakaziti da ćeš biti odvratna svima i moraćeš da se kriješ. Zauvek."
Jednom se pojavio na snimanju i uperio pištolj u Laninog partnera, Šona Konerija, vičući: "Dalje ručerde od moje Lane!" Međutim, engleski glumac se poneo kao pravi Džems Bond, filmski junak koji ga je proslavio. Udario je Stompanata, izbio mu oružje iz ruke i uz malu pomoć Skotland jarda proterao ga iz Engleske.
Lani je i pored svega Džoni nedostajao više nego ikad. Pisala mu je: "Plašim se da ćeš me povrediti… To je tako strašno, a istovremeno i divno… Ja sam tvoja, i strašno si mi potreban, moj Džoni!"
Kad je Lana završila snimanje u Engleskoj, par je nastavio svoju sado-mazo igru u Meksiku. Gosti hotela u kojem su odseli nisu mogli oka da sklope od buke koju su pravili vodeći ljubav. Kada su se vratili u Holivud, na aerodromu ih je čekala Lanina kći Šeril, tada tinejdžerka. Bila je zbunjena i uznemirena.
Uveče, 4. aprila 1958. godine, u velikoj kući na Bedford drajvu, Džoni je po ko zna koji put zlostavljao Lanu koja je odbijala da mu plati kockarske dugove. On ju je šamarao i pretio da će se osvetiti celoj Laninoj familiji. Šeril je prisluškivala svađu iz druge sobe. "Zaklaću te, i tebe i tvoju majku i tvoju ćerku… To je moj posao!"
Šta se dalje događalo, znaju samo majka i kćerka. Prema zvaničnim izjavama, devojka je odjurila do kuhinje, zgrabila poduži nož i pojurila majci u pomoć. Lana je kasnije svedočila:
"Sve se dogodilo toliko brzo da čak nisam ni videla nož u rukama moje ćerke. Učinilo mi se da ga je udarila u stomak pesnicom. Gospodin Stompanato se zateturao unapred, okrenuo i pao na leđa. Gušio se, ruke su mu bile na vratu. Ja sam potrčala ka njemu i videla sam krv… Ispuštao je užasne zvuke."
Žena slomljenog srca
Čuvena diva se tokom celog svedočenja gušila u suzama. "Pokušala sam da mu udahnem vazduh kroz poluotvorena usta… Moja usta na njegova…"
Umalo se nije onesvestila. Advokat Gesler ju je pridržao, a sudski službenik prineo čašu vode. Svedočenje je završila slomljenim glasom: "On je umirao." Štampa je već donela presudu: bila je to najdramatičnija scena u karijeri Lane Tarner.
Porota je, posle svega dvadesetak minuta zasedanja, donela svoju odluku: opravdano ubistvo.
Ceo život Lane Tarner našao se na tanjiru: ljubavna pisma Džoniju punila su naslovne strane u celoj Americi, a njenom ličnošću bavili su se svi, od novinara i sociologa do psihijatara. I svi su uglavnom nju krivili za ubistvo, a ne njenu kći. Heda Hoper, čuvena trač-novinarka Holivuda, pisala je: "Moje srce krvari za Šeril!"
Jedan od malobrojnih novinara koji su stali na stranu Lane Tarner bio je Volter Vinčel: "Nijedna kazna ne može biti veća od sećanja na to strašno veče. Ona je osuđena da živi sa ovim sećanjima do kraja života. Imajte razumevanja za ženu sa slomljenim srcem."
Lana Tarner je ubrzo, 1959. godine, snimila jedan od najboljih holivudskih filmova svih vremena "Imitacija života", u režiji Daglasa Sirka. Film je te godine razbio bioskopske blagajne i postao najveći uspeh u Laninoj karijeri. Ali, već od početka šezdesetih godina za nju je bilo sve manje uloga, pa je poslednji put zaigrala 1966. u filmu "Madam Iks".
Za doprinos filmskoj industriji, Lana Tarner je dobila zvezdu na holivudskoj Stazi slavnih. Poslednje decenije života provela je gotovo u penziji, tek povremeno snimajući ponešto. Prihvatila je 1982. da gostuje u medijski prenaglašenoj seriji Sokolov greben, i snimila još jedan film kada je napunila 70 godina.
Zahvalna majka
Lana Tarner je umrla 1995, u 74. godini života, od raka grla, kao najstrastveniji ženski uživalac duvana Holivuda posle Ave Gardner. Očekujući kraj, nije se prepustila malodušnosti. Svoju bolest je prihvatala pomirljivo, boreći se za izlečenje i sa željom da uživa u svakom danu koji joj je preostao.
Najgoru opasnost u životu, kada je pokušao da je ubije njen najpoznatiji ljubavnik Džoni Stompanato, već je bila pregurala, i to zahvaljujući ćerki Šeril. Mada i do danas postoje sumnje u to ko je zapravo uzvratio nasilnom Stompanatu nožem – da li je to maloletna kći preuzela krivicu na sebe da bi zaštitila majku?! – Lana Tarner je osećala doživotnu zahvalnost prema svojoj kćerki.
Šeril je nasledila najveći deo glumičinog bogatstva, i podelila ga je sa svojim životnim saputnikom Džojsom Džošom Lerojem, koga je Lana volela kao da joj je "druga kći", kako je govorila. Dobar deo imovine Lane Tarner činile su nekretnine, i ona je dosta toga prepisala i svojoj odanoj služavki Karmen Lopez Kruz.
|
Publika na nogama Doktor za lopovluk |
