Smrt je deo naše svakodnevnice, ali i proces koji je deo naših života. I to svih prirodnih vrsta. Uprkos tome mi se i dalje suočavamo sa smrću sa iznenađenjem i nekom vrstom kazne.
Svi dolazimo na ovaj svet na isti način – rađanjem. Svi odlazimo sa ovog sveta umiranjem, i tu smo svi isti. Ono što nas razlikuje je sve između.
Danas je moguće kontrolisati začeće, rađanje, pa čak i smrt. Ljudi biraju gde i kako će da umru. Legalizacijom eutanazije mogu da odluče i kad će da umru, uz uslov da boluju od terminalne bolesti. Mučeništvo nije više obaveza, a žrtvovanje bogovima je ostalo u paganskoj religiji.
Kao subspecijalista palijativne medicine susrećem se sa kompleksnim pacijentima, kompleksnim bolestima i kompleksnom smrću. Ljudi umiru svuda i na različite načine. Imigranti imaju nekako specifičan pravac, jedinstven i određen kulturološkom grupom, koja ne mora da bude uvek u liniji sa religioznom pripadnošću.
Hronične bolesti imaju prolongirani tok. Terminalne bolesti su vremenski ograničene – najčešće na manje od šest, a nekad i do 12 meseci.
Prognoza intrigira svakoga, a za naše ljude može da bude veliki kamen spoticanja, frustracije i razočaranja. Ona u velikom delu balkanskog mentaliteta ostaje velika tajna i predstavlja predmet mnogobrojnih razgovora, ali posle smrti. Anegdotalno se prenosi kroz naše krugove i nekada određuje očekivanja novopridošlih balkanskih doseljenika bolesnika.
Kraj prvog dela, nastavak sledi…
Dr Jelena Radosavljević, MBBS FRACGP
Principal Doctor
CBD Doctors Melbourne
10/53 Queen Street
Melbourne, Vic 3000
03 9077 9912
