"Tata mi je Sever! Ovako je to bilo. Moj deda je hteo davati imena deci po stranama sveta. Najstarijem sinu je dao ime Jugo, pa Istok, Zapad, a moj tata Sever, mada se uvek potpisivao sa Sjever. Kćerku Danicu je nazvao po zvezdi. A baba, koja je bila Splićanka, rekla je da nema šanse da joj se deca zovu kao neke dvorske lude, pa im je svima davala druga imena. Jedini je moj tata ostao Sever. I mene je tako zakačilo dok sestre, Zdenka i Mare imaju normalna imena. A na turskom Severina znači "ona koja voli", tako su mi rekli", priča Severina Vučković.
Kao treće dete u porodici uvek se morala izboriti za nešto svoje.
"Stalno sam dobijala stare majice, patike. Od mame sam nasledila vrednoću. Sve me je nerviralo, posebno pevanje, estrada. Pozorište mi je bilo beg od tog ludila. A tata, on je onako bio na svoju stranu, od njega sam nasledila svojeglavost, borbenost. On, recimo, nije voleo fudbal, što je bilo neobično."
Od malih nogu gaji ljubav prema muzici i scenskom nastupu, pleše, svira klavir, glumi. U detinjstvu odlazi gospođi Lepi Smoje u KUD "Mozaik" gde kao talentovana 13-godišnjakinja nastupa u mjuziklu.
"Imala sam deset godina kada sam bila u tom dečjem društvu KUD "Mozaik" što ga je vodila Lepa Smoje, žena Miljenka Smoje, znate ono serija "Velo misto". Ona me ja jako volela. Sa 14 godina sam pevala u nekom bendu, a svi drugi 40. Nikada nisam mislila da će mi to biti profesija. "
