Platforme za tzv. “strimovanje” doživele su veliki rast u popularnosti i deluje da će tradicionalne fizičke medije poslati u istoriju.
Međutim, postavlja se pitanje da li je ovaj način nabavljanja sadržaja zaista isplativ s obzirom na to da je “strimovanje”, u osnovi, samo digitalizovana verzija iznajmljivanja i gorepomenuti sadržaj nije vlasništvo onoga ko ga konzumira.
Možemo se složiti da je u kratkoročnim vremenskim periodima isplativije odvojiti desetak evra mesečno i na raspolaganju imati stotine i stotine filmova, TV serija, muzičkih albuma, a od nedavno i video igara, nego dati istu ili veću svotu novca za samo jedno izdanje navedenih stvari.
Netfliks, Spotifaj, Dizer i slični servisi zaista jesu odlična opcija, ali gledajući sa potrošačke strane, imaju jednu manu – korisnici od njih samo iznajmljuju sadržaj. Onog trenutka kada odlučite da prekinite pretplatu sve ono što ste konzumirali vam više neće biti dostupno. Iako veliki broj ljudi upravo iz tog razloga ne želi da iznajmljuje ono što gleda ili sluša, ne može se negirati činjenica da “strimovanje”, po pitanju zabave, znatno olakšava život.
Začetnikom ovakvog pristupa multimedijalnom sadržaju može se smatrati Napster, odnosno Repsodi. Nastao tokom ranih dvehiljaditih, ovaj servis je, za fiksnu mesečnu naknadu, omogućavao pristupanje bogatoj, digitalnoj, muzičkoj biblioteci. Bitna razlika između njega i modernih servisa je to što je preuzimanje MP3 fajlova bilo neophodno.
Kako su internet i brzina prenosa podataka na njemu rasli, tako se rodilo i današnje “strimovanje”.
Godine su prolazile i 2008. pojavio se Spotifaj, danas jedna od najviše korišćenih aplikacija za pristupanje muzičkom sadržaju. Za razliku od Repsodija, ovaj program nije zahtevao preuzimanje fajlova pa je korisnik na raspolaganju imao ogromnu količinu albuma bez brige o tome da li ima dovoljno prostora za skladištenje dotičnih.
U narednim godinama pojavile su se brojne alternative kao što su Epl mjuzik i Dizer.
Naravno, muzika nije bila jedini medij koja je doživela preporod u vidu “strimovanja”. Godinu dana pre Spotifaja, Netfliks, sajt koji je iznajmljivao i prodavao DVD-ove, uveo je mogućnost digitalnog video-kluba.
Vremenom su ovi servisi napredovali do granice savršenstva, ali da li će uspeti u potpunosti da zamene fizičke medije kao što su diskovi i vinili?
Za prosečnog korisnika da, ali za kolekcionare, filmofile i velike ljubitelje muzike – zasigurno ne. Fizičke kopije filmova, serija ili muzičkih albuma ipak imaju određenu vrednost koja stvara osećaj zdravog kolekcionarstva, odnosno konzumerizma sa smislom..
Čak i prosečnom čoveku, polica puna gramofonskih ploča, DVD-ova ili VHS kaseta može oduzeti dah i naterati ga da zastane i pročešlja tu “zastarelu” kolekciju. Sa tehničke strane, materijal snimljen na fizičke kopije, bar za sad, ima poprilično viši kvalitet od svoje “striming” alternative.
