Osobe koje imaju ovaj poremećaj hranu doživljavaju kao sredstvo koje ih čini zdravima, al ii fizički i mentalno ispunjenima. Što je ishrana neobičinija i restriktivnija, to se osoba oseća bolje, a ako ovakvo stanje traje, javlja se poremećaj. Sve je to znak da se radi o preterivanju, jer cilj života nije koncentrisati se na uzak asortiman namirnica iz korpusa zdrave hrane.
Telu su potrebne masti, ugljeni hidrati, belančevine, ostali mikronutrijenti koji nisu zastupljeni u svetu zdrave hrane.
Ortoreksija može da dovede do gubitka težine, ali i neuhranjenosti. Ako osoba zanemaruje izlaske i druženja jer zna das u to izazovi u vidu prisutnosti brze hrane ili neprestano razmišlja šta će da jede sutra ili prekosutra, to već pokazuje neke znake ovog poremećaja, piše nutricionistkinja Jasna Vujičić za "Politiku".
Suština ne leži u tome da je zdrava hrana loša, već da nije raznovrsna i da se izborom zdrave hrane ili samo nekog njenog segmenta, lišavamo ostalih namirnica itekako potrebnim za pravilno funkcionisanje organizma.
Ortoreksija je prisutna i kod žena i kod muškaraca. Uzroci ovog poremećaja, međutim, nisu isti za oba pola.
Dok muškarci počinju da jedu zdravu hranu u želji da izgedaju bolje i budu zdraviji, žene prvenstveno teže da smršaju. I muškarci i žene postaju tada opterećeni i striktno drže dijete.
Ne treba se odricati nijedne gurpe namirnica, već naći pravi odnos, balans između njih. Zdrava ishrana je vrednija od ishrane u kojoj je prisutna isključivo zdrava hrana.