Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da je Minsk sprema na dijalog sa svim zemljama, ali i da ima čime da odgovori onima na Zapadu koji „pokazuju mišiće“.
– Ne želimo da ratujemo, nije nam to cilj. Dosta smo ratovali, znamo cenu mira, ali na kolena ne padamo. Ne možemo da uradimo to što oni (protivnici) žele. Štitimo sebe, svoje porodice, decu, zemlju. Ne želimo ništa više od toga – rekao je Lukašenko.
On je dodao da je Minsk spreman na pošten, ravnopravan dijalog i saradnju sa bilo kojem zemljom.
U isto vreme, dodao je Lukašenko, Belorusija ima čime da odgovori onim snagama koje „pokušavaju da pokazuju mišiće na zapadnim granicama Belorusije“.
– Beloruska vojska je mobilna, prilično dobro opremljena, sposobna da se suprotstavi savremenim izazovima i pretnjama. Konačno, možemo neprijateljima da nanesemo neprihvatljivu štetu. Čak i naši protivnici priznaju da imamo jednu od najjačih vojski u regionu – rekao je Lukašenko.
Beloruski predsednik je nedavno izjavio da je on miroljubiv čovek, ali nema nameru da se igra politikom i da će se sa snagama bezbednosti do smrti boriti za suverenitet zemlje.
Masovni protesti opozicije u Belorusiji počeli su 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Zatim su u Belorusiji pokrenuti krivični postupci protiv niza opozicionih lidera zbog poziva na zauzimanje vlasti, stvaranja ekstremističkih grupa, zavera za preuzimanje neustavne vlasti i pokušaja terorističkih napada.
Vlasti Belorusije nekoliko puta su izjavljivale da su protestne akcije koordinisane iz inostranstva. Lukašenko je krivio Zapad da je direktno umešan u situaciju u zemlji. Posle izbora odnosi Belorusije i zapadnih država su se pogoršali. Evropska unija, Velika Britanija, SAD, Kanada i niz drugih zemalja su uvele sankcije protiv beloruskih zvaničnika i nekih kompanija.
