Nakon što su nedavno, posle teksta u “Vestima” i apela našim čitaocima da im pomognu, dobili najneophodniju odeću, obuću, lekove, namirnice i ogrev za zimu, a od humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića i dodatnih 100 evra, porodici siromašnog i teško bolesnog Željka Joksimovića iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara, uručena je nova pomoć dobrih ljudi koja će im pomoći da sa manje muka i neizvesnosti dočekaju proleće.
– Čim su čuli u kakvoj bedi žive i sa kakvim se sve nevoljama suočavaju jedva pokretni Željko, njegova slabovida supruga Rajka i njihova ćerka Jelena, članovi Humanitarne organizacije Put sredine iz Novog Pazara najpre su im obezbedili ogrev, a potom i dva kauča, tepih i stočić za televizor, još jedan ležaj i 100 evra stiglo im je od udruženja Nacionalna intelegencija iz Beograda na čelu sa Bojanom Borovičaninom i dr Emirom Bilalovićem. Od Beograđanke Slavice Marić stigla im je pošiljka od 15.000 dinara( oko 130 evra), a od pomenutog humanitarca Hida Muratovića, dodatnih 100 evra.
– Lično sam se uverio u kakvim uslovima živi ova porodica, ovo je naša prva pomoć, potrudićemo se da im ponovo pomognemo, ovo je i poziv svim dobrotvorima širom Srbije i sveta da pomognu porodici Joksimović, ali i drugima u nevolji – ističe dr Emir Bilalović.
– Bolest i sirotinja su učinili svoje, Joksimovići će još dugo biti u nevolji i još dugo će im biti potrebna pomoć dobrotvora, nećemo ih zaboraviti – naglašava humanitarac Hido Muratović, pokretač i nosilac brojnih humanitarnih akcija širom Raške oblasti – Sandžaka, na severu Kosova i u Crnoj Gori.
Za lekove i brašno
– Malo lakše dišemo, jer ćemo jedno vreme biti koliko-toliko zbrinuti, trebaće nam za lekove i lečenje, za brašno, struju… Hvala dobrotvorima na razumevanju i pomoći, ohrabreni smo dobrotom ovih ljudi, sada znamo da nismo sami i da imamo čemu da se nadamo, bog neka čuva i nagradi naše dobrotvore – poručuje Željko Joksimović.
Porodica Joksimović živi u kući staroj stotinu godina, oblepljenoj blatom i sa zamljanim podom, bez vode i kupatila, zidovi su crni od gareži, krov prokišnjava, a po sobi im često šetaju zmije i pacovi, kažu da su ih bolest i nemoć doveli na ove grane.
Vredna donacija od 200 franaka stigla je i iz Sent Galena u Švajcarskoj, od porodice Bihorac, rodom sa severa Crne Gore, koja je uoči Nove godine sa po 100 franaka obradovala Novopazarku Bajru Suljević i usamljenog pešterskog nomada Safeta Kovačevića, jedinog žitelja zabitog sela Pode, “izgubljenog” na samoj granici Srbije i Crne Gore.
Samohrana Bajra Suljević 27 godina sama i bez ikakvih primanja, u podstanarskoj sobici na periferiji grada, brine o nepokretnoj i teško bolesnoj ćerki Arijeti, svakog meseca za kiriju, ogrev, struju, pelene, lekove i namirnice mora da stvori 300 evra, naši čitaoci pomažu joj duže od decenije.
– Tužna je i teška priča Safeta Kovačevića koji je u pešterskoj zabiti ostao zbog bolesne majke, nije uspeo da se oženi i zasnuje porodicu, danas je nomad i jedini žitelj zabitog sela Pode, naši čitaoci svojevremeno su mu doveli struju, a retke donacije dobrih ljudi omogućuju mu da, kad mu vremenske prilike dozvole, na konju ode do prodavnice u selu Dolići, kupi brašno i obezbedi druge najneophodnije namirnice.
Hvala dobrim ljudima
Na znam šta bih Arijeta i ja da nije čitalaca “Vesti” i drugih dobrotvora, izdržavaju nas duže od decenije, hvala im, hvala veliko porodici Bihorac iz Švajcarske, hvala svima koji brinu o nama, bog će ih nagraditi – naglašava Bajra.
Samoća i neizvesnost
– Imam kravu i konja, još sam u snazi i ne gladujem, ali ubijaju me samoća i neizvesnost, a i nemogućnost da bilo šta zaradim i odem do Sjenice ili Novog Pazara, hvala svima, srećna vam Nova godina, dobri ljudi, svevišnji neka vas čuva – poručuje Safet Kovačević.
