Onaj ko želi da sudi i presuđuje u Bosni i Hercegovini a pre toga nije pročitao bar skraćenu verziju istorije tih zemalja, ili makar nekoliko romana Ive Andrića, nije prijatelj ni spasilac već grobar Bosne.
Zašto Milorad Dodik već nekoliko puta ponavlja da je Bosna "nemoguća država"? Zato što Republiku Srpsku hoće da pripoji Srbiji. Ne. Suviše je to naivno i uprošćeno gledanje. Dodiku je odavno jasno, kao i drugima ali nisu poput njega u situaciji da to javno iznesu, da je Bosna i Hercegovina postojala i opstajala samo dok je postojala neka velika sila (unutrašnja ili spoljnja) čija je snaga tu i takvu Bosnu držala na okupu. Kad god je to popuštalo ili nestajalo, nestajala je i Bosna kao država, ili je padala pod nečiju okupaciju.
Veliko zlo Bosni i Hercegovini nanela je turska okupacija. Oslabljenu bosansku državu, koju je utemeljio Tvrtko Prvi Kotromanić- po majci od loze Nemanjića (pradeda mu je bio srpski kralj Dragutin) krunisan za kralja u manastiru Mileševa, na grobu Svetog Save-Turci su pokorili 1463. godine. Sa novim gospodarima u Bosnu je došla i nova vera-islam, i to je ono što i danas, toliko godina kasnije, strašnim, nevidljivim mačem deli nekada isti narod.
Turke su smenili Austrijanci ali je islam ostao kao vododelnica, kao linija na kojoj se istorija vraćala i ponavljala u najstrašnijim oblicima. I danas, 2009. godine, kao 1941., kao 1992. godine (tada preko nišana i noža) zakrvavljenih očiju gledaju se oni čiji su preci nekada verovali u istog boga, slavili iste slave, nosili ista imena.
Sledbenici Alaha, naviknuti vekovnim trajanjem islamske kulture na prostoru od Drine do Une, misle da je Bosna njihovo vlasništvo. Misle da drugima pripada samo onoliko koliko im oni, islamisti, dodele.
Srbi, kroz istoriju najveći stradalnici prostora Bosne i Hercegovine, za tako nešto neće ni da čuju. Hrvati takođe. Silajdžićevu genetiku trese stotinama godina hranjeno osećanje vladara, suverena, pripadnika onog sloja koji može sve a kojem se ništa ne može. Dodik zna da je to vreme odavno prošlo i zato ne popušta. Zato tvrdi da neće i ne može biti preglasavanja, dominacije jednih nad drugima samo zato što su ti jedni brojniji od ovih drugih.
Bojim se da tu nema pomirenja. Nema više ni one sile koja bi Bosnu održala, spolja ili iznutra, svejedno je. Amerika jeste jaka ali svet više nije samo njen. Nije ni Balkan i to je ono što nad Bosnu i Hercegovinu navlači sve tmurnije oblake.
Znajući kako funkcioniše mozak koji je rastočio SFRJ nije teško predvideti šta će se događati narednih meseci, najviše godinu: Amerika će Bosnu i Hercegovinu uvući u sve međunarodne institucije, pritiskaće Dodika do maksimuma, nateraće Evropsku unije da Bosnu, kakva je takva je, primi u svoje članstvo i…ništa se promeniti neće.
Onaj ko je rastočio Jugoslaviju razbio je i Bosnu, samo što mu je trebalo 17 godina da to shvati. Ako nije bila moguća Jugoslavija, država sa nekoliko konstitutivnih naroda, kako je onda moguća ista takva Bosna i Hercegovina.
Da su one 1992. godine muslimani pružili ruku Srbima umesto Hrvatima, bilo bi mnogo drugačije, kao što pre mesec dana, baš u "Vestima", reče vodeći intelektualac bosanskih muslimana, Muhamed Tunjo Filipović. Ovako, izgleda da je za Bosnu sve kasno.
