Ima li nade za Moniku?

Tako blizu, a tako daleko od cilja: Monika Terzić i njena ćerkica

Pored brojnih lekova, vežbi fizioterapeuta i logopeda, ovoj mladoj ženi koja je posle rođenja zdrave devojčice postala totalni invalid, jedino što efikasno pomaže jeste boravak u specijalizovanoj ustanovi u Atomskoj Banji u Gornjoj Trepči. Ali…

– Da, nažalost, uvek postoji i ono ali… Jedina dva lečilišta u Srbiji gde Monika može dobiti adekvatnu terapiju, Atomska i Banja u Kanjiži su odavno privatizovane i Fond za zdravstveno osiguranje ne šalje pacijente, sem o njihovom trošku. Sve što smo imali, već smo dali na Monikino lečenje, čak i ono što nismo imali. Od čitalaca "Vesti" iz Australije, Nemačke i Švajcarske primili smo ukupno 600 evra, na čemu smo im od srca zahvalni. Ali, samo 15-dnevni boravak u Atomskoj Banji košta 1.500 evra, što je za nas nedostižna suma. I danas i sutra i ubuduće – kaže Ljiljana Terzić, koja izdržava i bolesnu ćerku i četvorogodišnju unuku, kupuje lekova i plaća dodatne medicinske usluge.

Kako, to samo ona zna, ali ipak veruje da za njenu ćerku još postoji nada. I da nije sve izgubljeno. Jer svaka od banja je tako blizu Monike, a tako daleko zbog 900 evra, koliko joj još nedostaje sredstava.