“Zbog činjenice da sporije kapiram osećam se glupo”, objašnjava on u intervjuu “Biznis insajderu”. On kaže da ne postoji stvar koju ne može da razume, ali mu je za to ponekad potrebno “malo više” vremena. “Nisam mogao da savladam ‘davljenje’ kako treba sve do tridesete godine kada sam počeo da radim po barovima”, dodaje on.
Nepobitna je činjenica da Rik Rozner ima IQ 192, pri čemu je 160 dovoljno da vas svrstaju u genije. Uradio je više od 30 testova inteligencije, pri čemu je na 20 imao maksimalan broj bodova, zbog čega se, kako kaže, može smatrati “Tajger Vudsom” IQ testova.
On kaže da je odličan u matematici, fizici i nizanju reči i da je još u obdaništu primetio da se razlikuje od drugih.
“Umeo sam dobro da čitam još u vrtiću, i to u vreme kada roditelji nisu podsticali svoju decu. Sva deca su radila test inteligencije, a kada su rezultati stigli, učitelj je rekao mojim roditeljima da sam genije”, kaže Rozner.
Na Vikipediji se može pročitati da se u prošlosti bavio neobičnim poslovima: bio je striper, konobar na rolerima, izbacivač, a snimio je i reklamu za restoran brze hrane “Domino”. Osamdesetih godina je počeo da radi za televiziju. Pisao je za kviz-emisije, skečeve i druge popularne emisije, a jedna od najpopularnijih je svakako policijska serija CHIPs.
Patio jer nije imao uspeha kod devojaka
On kaže da je u srednjoj školi patio zato što nije imao uspeha kod devojaka. Odustao je od upisa na elitni fakultet i odlučio da postane muževniji. Počeo je da podiže tegove, a uporedo sa pohađanjem nastave na Univerzitetu Kolorada u svom rodnom gradu Bolderu radio je kao izbacivač, striptizer i model.
“Za to vreme, razmišljao sam o fizici”, kaže on. “O fizici se može razmišljati bilo gde, a stres na radnom mestu za koji baš nisam stvoren ponekad mi pomaže da svoje misli usmerim prema fizici. Zbog toga sam birao poslove koji su zabavni, grubi i nekonvencionalni”, kaže on.
Ustaje oko 6.30 h, pregleda internet, popije 50-ak pilula (za zdravlje, dugovečnost i da bi mu mozak bolje radio). Zatim čita novine i doručkuje, uradi nekoliko serija vežbi na spravama i ode na posao. Ne koristi lift, već ide stepenicama.
Sa suprugom je 23 godine u braku. Pre toga su se zabavljali pet godina. “Proveo sam sa istom osobom više od pola života. Ona nije čudak kao ja”, kaže on. U intervjuu otkriva i da je izgubio nevinost tri meseca pre 20. rođendana, što je, kaže, prilično tužno, s obzirom na to koliko dugo je želeo da je izgubi.
Na pitanje šta ga obeshrabruje kada su drugi ljudi u pitanju, odgovara da su to iste stvari koje ga frustiraju i kod sebe. “Ljudski mozak je dobar u nekim stvarima, ali ima ozbiljna ograničenja. “Svi smo mi ograničeni time što smo stvorenja od krvi i mesa.”
Frustrira ga i činjenica što ljudi ne mogu da prate ogromne promene u oblasti tehnike.
“Kada bi razvoj tehnike stao, možda bismo mogli da naučimo kako da je elegantno uklopimo u naš život. Ali on nezadrživo ide dalje i mi ne možemo da naučimo kako da izbegnemo opasne i uznemirujuće aspekte, na primer, slanje poruka dok vozimo ili prelazimo ulicu, selektivno informisanje preko interneta i sl.”, dodaje on.
Na kraju kaže da ga pomalo brine i to što se ljudi više ne plaše budućnosti.
“Stvari idu vrlo čudnim tokom. Smešno mi je kada političari govore o svetu koji ćemo ostaviti unucima. Naši unuci bi mogli da nam budu veoma strani – genetski izmenjeni, sa čipovima u glavi povezanim na kompjuter.”
