Šta mislite o tome što se Božić slavi Isključivo u porodičnom krugu?
Manfred Lic: Meni to porodično okupljanje za Božić u međuvremenu deluje problematično. Iz hrišćanske perspektive je drugačije zamišljeno. U Tiringiji je na primer, uobičajeno da se za božićnom trpezom uvek ostavi jedno prazno mesto, jer bi mogao da dođe Isus. I zato bi mi hrišćani zaista trebalo da promenimo našu tradiciju i pozivamo ljude koji su usamljeni, koji su u nevolji i koji žive na obodima društva, kako to kaže papa Franja. I tako bi smo možda Božić opet učinili više hrišćanskim.
Zašto je porodični život potencijalno tako eksplozivan?
Nažalost, porodice sebi otežavaju život tako što pokušavaju da budu idealne za Božić. Prave se da su svi zajedno, da se vole i onda shvate da njihov porodični život uopšte nije tako lep i nostalgičan kakav je nekad bio. Mi u psihijatriji smo često suočeni sa takvim „rezultatima“ Božića. Neki ljudi su duboko potreseni, jer praznici nisu bili idealni, onako kako su bili zamišljeni. Eto i zbog toga je dobro da pozovete druge ljude na Božić, u vaš dom: usamljene, azilante, itd. To nije jednostavno, na za jednu stranu, ali sa strancima za stolom, porodica se odjednom ponaša drugačije i opuštenije. Iznad svega, nema onog uzajamnog bockanja u porodici.
Da li imate još neki savet?
Ja se zalažem za to da se za vreme Božića u porodici sagledaju i dobre stvari, a ne samo loše. Pol Vaclavik je na ovu temu napisao knjigu pod naslovom: "O dobru u lošem". Naravno, uvek postoje članovi porodice koje ne volimo. Ali, može biti uzbudljivo da se pitate: šta je dobro u tome da ta osoba postoji? Postoje, na primer neke tetke ili stričevi koje niko ne podnosi. U tom slučaju, dobro je to što se cela porodica udruži da ogovara tog člana, koji tako ipak stabilizuje odnose. I moj predlog bi bio da se takvom članu porodice na Božić zahvali, jer porodici pruža mogućnost da se oseti kao zajednica.
