Nadničar Jang Hongnijan i njegova žena Le Huimin sa sedmoro dece žive u potleušici na periferiji gradića Jinhu. Njih devetoro jedva stanu u 20 kvadrata sklepane udžerice bez struje i vode. Žive od 600 dolara mesečno, koliko Jang zaradi na građevini. U braku su 10 godina i izrodili su šestoro dece, dok je iz prethodnog braka Le dovela devojčicu.
Kina je ublažila politiku rađanja jednog deteta i mnogi parovi se odlučuju na dvoje dece, ali Jang i Li su višestruko prekršili propise o planiranju porodice. To znači da četvoro njihove dece nisu mogli da budu registrovani, pa će biti problem i kako će se školovati.
Jang ima 47 godina, ali izgleda starije. Mešanje cementa i postavljanje stolarije je težak i nestabilan posao, a treba prehraniti mnoga usta. Kaže da su neki dolazili i nudili mu novac da usvoje njegovo dete. On i žena su odbili i po cenu da moraju da šalju decu da prose na ulici.
Zemlja staraca
Politika jednog deteta u Kini se primenjuje od 1979. godine kako bi bilo sprečeno prenaseljavanje i ostvaren brz privredni rast. Ovim zakonom pogođeni su najviše parovi u urbanim sredinama, dok su pošteđeni ljudi u seoskim područjima sa ženskom decom, kao i oni iz oblasti Hongkonga i Makaoa. Međutim, demografi upozoravaju da će zemlja imati velikih problema zbog starenja populacije i sve manjeg broja radno sposobnih ljudi. Procenjuje se da je od 1979. do 2011. godine bilo oko 400 milijardi manje prinova u Kini.
