U želji da znanje koje je dobila još kao devojčica prenese dalje, a u cilju da se sačuvaju tradicija, kultura, običaji i srpski jezik, Daria Pendo je pre dve godine pokrenula Folklorno društvo “Drina“ u Brizbejnu.
Kako se kao profesionalac u finansijama, diplomirana menadžerka biznisa i ljudskih resursa (human resources), odlučila da vodi folklorni ansambl i koji su joj dalji planovi, bila su samo neka od pitanja koja smo postavili našoj sagovornici.
Koliko članova ima vaše društvo?
– Folklorna grupa “Drina“ ima dve grupe, malu i srednju grupu, sa oko tridesetoro dece. U maloj grupi su deca starosti od četiri do osam godina, a u srednjoj od devet godina pa nadalje. Kako su se odnedavno priključile i moje prijateljice, i odlično se uklopile, u grupi imamo igrače i igračice starosti do 25 godina. Prvo sam počela da radim s manjom decom, od devet do 14 godina. Za godinu dana su toliko napredovali sa mnom, da su prešli u stariju grupu. Ujedno sam ubacila i starije djevojke s njima, jer su iste visine i super izgledaju zajedno.
Koji splet igara je najomiljeniji?
– Meni su najdraže igre iz jugoistočne Srbija. To su igre iz Dimitrovgrada, zatim bosilegradske igre. Na početku se igraju igre iz Šumadije. Prvo decu učimo trokorak, kako mi kažemo, a onda krećemo s težim igrama.
Da li se rano primete talentovana deca?
– Da, to se vidi od malena. Bolje prate ritam, imaju bolje pokrete tela. Kako je i gluma u folkloru vrlo bitna, to se vidi na njihovim licima, i da, mogu da prepoznam ko će među njima dugo trajati kao folkloraš.
Šta je osim talenta bitno da bi se duže ostalo u folkloru?
– Veoma je važno da postoji zajednica oko folklorne grupe. Na primer, izuzetno je važno ako su mame zainteresovane da upišu svoju decu i da se angažuju da ona redovno dolaze na probe, da im tokom vežbanja daju podršku. Pored toga, izuzetno je bitno da imamo festivale, na kojima će grupe moći da nastupaju.
Sagovornica “Vesti“ je zahvaljujući upornosti svojih roditelja, Violete i Mladena, vrlo rano počela da se bavi folklorom i u njemu istrajala.
– Kao učiteljica i koreograf ulazim u sedmu godinu rada, a igram folklor odmalena. Počela sam sa tri godine. Kad smo stigli u Australiju, roditelji su brata i mene odmah odveli na folklor i zavolela sam naše tradicionalne igre tako da nikad nisam odustala od folklora. Od tada do danas, a sada mi je 31 godina, igram non-stop. Brat, koji je mlađi od mene godinu dana, igrao je do svoje 15 godine, a onda je odustao. Inače je teže zadržati dečake da ostanu duže u folkloru. Tako u “Drini“ imamo samo dva dečaka, jedan u manjoj i jedan u srednjoj grupi.
Koji je razlog što ima malo dečaka u folklornom društvu?
– Prvo, momcima je teže da prihvate folklor i da kasnije nastave da igraju. Situacija u Kvinslendu je malo drugačija nego u Sidneju i Melburnu. Tamo ima više folklornih društava i onda se nekako lakše odlučuju da igraju. U Kvinslendu se većinom cure bave folklorom. Ovde se mnogo više dečaka odlučuje za fudbal, koji postoji u našem klubu “Sveti Đorđe“. Takođe, uglavnom kad mi imamo probu, oni imaju trening, tako da ne mogu ni da uklope termine.
Daria kaže da je u današnje vreme, kad u srpskoj zajednici ima sve više dece rođene u Australiji, i koja uče školu na engleskom, teško održavati probe na srpskom. Sem toga, u grupi su često i deca iz Bugarske i Rusije, pa je i to razlog što se koristi engleski jezik. Ali, novina u radu je želja naše sagovornice da na svaki način deci približi igre koje uče.
– U zavisnosti od spleta igara koji uče, pokazujem im na karti Srbije iz kog kraja te igre potiču, kao i zašto su neke igre drugačije od drugih, koje se nošnje nose u tom kraju. I to ih učim kroz igru, kako bi im bilo interesantnije i zanimljivije, a ujedno im dajem objašnjenja na srpskom. Trudim se da deci uvek ispričam neku zanimljivu priču, jer svaka igra i ima svoju priču. I dobro je da su upoznati s njima, jer će kasnije bolje moći da umetnički dočaraju splet igara koji igraju.
Deci koja igraju u Drini za sada neodstaje škola srpskog jezika.
– Za Božić i Uskrs prolazimo kroz naše tradicionalne običaje, i sa roditeljima pričamo na našem jeziku, kako bi deca bolje govorila srpski. Lakše bi nam bilo da ih naučimo jezik kada bismo imali školu za srpski u okviru društva. Verujem da će se to uskoro desiti.
Na kraju, pitali smo ovu uspešnu mladu ženu i kakvi su njeni dalji planovi.
– Profesionalno mi je ideja da napredujem i da radim u većoj kompaniji. A kad je folklor u pitanju, želim da nastavim time da se bavim. Jedino se pitam kako ću uskladiti porodični život i decu sa svim ostalim obavezama. Ali, želja mi je da radim dok moja deca ne stasaju da krenu i sama na folklor – istakla je Daria.
Inspiracija iz Srbije
Daria isinski uživa u folkloru i u mnogo navrata imala je priliku da gleda profesionalne ansamble kako igraju.
– Kad god sam gledala kulturno-umetnička društva iz Srbije, to mi je uvek bilo – “wow”! Zaista ih je uživanje gledati. Oni mi daju inspiraciju i motivaciju da nastavim da radim dalje sa folklornim grupama. Sjajno je gledati ih kako dobro igraju, bilo uživo ili na televiziji. Zatim se trudim da i našu decu u Drini naučim iste korake. Želim da budu zadovoljni onim što su naučili i kako igraju. Zato je za mene i moja grupa profesionalna.
Ponosni roditelji
Naša sagovornica je rođena Dubrovčanka – tata joj je poreklom iz Trebinja, a mama iz Makedonije. Za Darijine roditelje odlazak na folklor bio je način da deca sačuvaju jezik, da znaju svoje korene i odakle potiču.
– Folklor nam je bio jedina šansa da nam deca gaje ljubav prema našoj državi, da ih to veže za njihove korene. Istina, na početku su se, kao mala deca, bunili što idu na folklor, ali posle su zavoleli. Danas sam ponosna na svoju kćerku koja je rešena da prenese znanje koje je stekla na drugu decu. Sada sam zadovoljna što smo insistirali na tome da idu na folklor – iskreno će mama Violeta.
Folklor za mame i tate
Daria kaže da je mnogo naučila od Sanje Stevanović iz Folklornog ansambla Abrašević koja ju je učila dok je bila mala. Danas sama osmišlja koreografije za svoje grupe.
– U folkloru sam uvek srećna. Zbog toga sam i sve oko mene naučila da igraju kolo. Moj dečko Marko nikad nije igrao folklor, a danas je uz mene naučio – ističe Daria, koja “Drinu“ vodi potpuno volonterski.
Kako se sve više roditelja interesuje za časove folklora, Daria planira uskoro da otvori grupu i za njih, smatrajući da će to biti odličan vid rekreacije za sve.
Željna nastupa pred publikom
“Drina“ iz Brizbejna imala je folklorno veče prošle subote.
– Takve večeri su prilika za naše grupe da nastupe pred publikom. Može da se kaže da smo tek počeli s radom, a za nastupe su potrebna određena sredstva. Takođe, dodatni problem u proteklom periodu napravila je situacija oko kovida pa nije bilo mogućnosti za veći broj dešavanja. Ali, u okviru kluba imamo Đurđevdanski uranak i tu učestvujemo, kao i folklorno veče za godišnjicu ili kao ovo što je bilo u subotu. Nadamo se da će u skorijoj budućnosti biti i većih festivala u Brizbejnu, kao što postoji u Sidneju – poželela je Daria.
