Pošto mu je, kako je rekao, smetalo svetlo na bini, sišao je u salu, među posetioce, i više se nije od njih ni odvajao. Skoro pola noći pevao je – stojeći na stolici.
Ovo je bila noć u kojoj su i on i orkestar, harmonikaša Siniše Džavića, u znoju lica svog dali sve od sebe. Posetioci su, takođe, bili neumorni, kolo nije prestajalo, igralo se na stolovima, pelo na stolice, a veselje je kulminiralo u ponoć kad je potekao šampanjac i delili se poljupci i čestitke.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 15. 1.)
