Igra i pesma za zatvaranje

 

 

Bila je to prava svečanost, praćena aplauzima, uz nasmejana lica i obilje želja za nastavak koji donosi spas svom napaćenom narodu. Dešavalo se u hangaru, u pariskom predgrađu Banjole, koji je posle 14 dana zatvoren uz učinak vredan najviših ocena.
– Ukupno smo otpremili i već je na odredište stiglo 100 tona pomoći, a ovih dana će krenuti još 60 tona. Jedan šleper od 22 tone stigao je u Crveni krst u Beogradu, drugi u Šabac, treći u Laktaše u Republici Srpskoj, kamion od sedam tona u Svilajnac, po jedan kombi u Paraćin i Zvornik, a dva kombija KUD Bisera iz Dransija stigla su u Sremsku Mitrovicu – informiše Bojan Stevanović, za kojeg kažu da je "duša i telo" celog projekta, onaj koji je znao kako organizovati "brže, bolje i jače".
U crkvama Svetog Save u Parizu i Svete Petka u Bondiju, od priloga vernika, prikupljeno je 45.000 evra.

Petru Gojkoviću (desno) pomoć predao Nikšićanin Ranko Dragičević

– U dogovoru sa Patrijaršijom, sav donatorski prihod predaćemo u njihov poseban Fond za sanacije poplava – kaže potpredsednik Saveza Srba Đuro Ćetković.
Sve što se proteklih dana ovde dešavalo može se potpisati sa: "Sloga spasava". Od ideje do realizacije i "završnog računa" u prvoj fazi prikupljanja pomoći, sa istim elanom, rudarskom radinošću i rodoljubljem radili su Ambasada Srbije, Savez Srba u Francuskoj (SSF), srpska pravoslavna crkva, stotinu volontera i dobri ljudi.
– Dokazali smo da smo jaki i da postojimo. Dokazali i da vredimo, da znamo biti čvrsti, solidarni, čime će se, uverena sam, slika Srbije izdići na viši nivo. Mi smo narod velikog srca, sa puno kvaliteta. Istorija nas je naterala da budemo borbeni. Divno je i što smo ovde izgradili malu Srbiju – reči su aktiviste Aleksandre Radosavljević.
Svako je ulagao sebe koliko je mogao. Uz Bojana Stevanovića, bili su Saša Pešić, Aleksandra Topalović, Vladan Stefanović, Simo Lalović, Lidija, Marko i Petar Gojković, za specifikaciju robe Dragana Pajović, nijedan dan nije propustio Dejan Stanković… Firma "Distritec"
Rodoljuba Radeta Jovića dala je šlepere i kamione, Miroljub Miki Novaković svoj hangar, Mišel svoje ljude da noću čuvaju hangar, za transporte su se angažovale i firme "Lutece Course", "SV. Montage" i Ivan Karapandžić. U sve zadatke bile su uključene srpske zajednice, udruženja i KUD-ovi. Zbog besprekorno rađene papirologije ogromne pohvale podeljene su konzulkama Nini Veličković i Nataši Božović, mnogo se aplaudiralo ambasadorki BiH Nini Sajić… Čak su i šareni baloni pucali, a i kolo se plelo.
– Hvala, hvala i hvala – svima su poručivali čelnici naše dijaspore Romeo Milošević i Mića Aleksić.
A, ako sve bude teklo kako je namenjeno i urađeno, poplavljenu Srbiju i Bosnu grejaće dobročinstva zemljaka iz Pariza.