Dobro raspoloženje dodatno je popravljeno u noćnim časovima kada su učesnici upoznali i noćni život najvećeg grada Srpske, a u istom ritmu, u nedelju je nastavljeno takmičenje i borba za nagrade.
Treba pomenuti da poseta u banjalučkoj dvorani Borik u subotu nije bila na nivou. Na tribinama su uglavnom bili učesnici smotre koji nisu nastupali, ali su bili tu da bodre i posmatraju svoje rivale. Građani Banjaluke nisu došli u velikom broju, a kao glavni razlog za to može se uzeti nedostatak informacija o održavanju Smotre, s obzirom da marketinška kampanja nije bila na nekom preteranom nivou. Takođe, činjenica da je ovo bio izborni vikend, sigurno je uticala na raspoloženje. Drugog dana, u nedelju, dvorana je bila već popunjenija.
Ipak, oni koji su došli nisu zažalili. Tako smo u subotu imali priliku da vidimo sjajne nastupe kulturno-umetničkih društava Zavičaj iz Klagenfurta, "Miloš Dujić-Mišo" iz Čelinca, Jedinstvo iz Beča, Sloga iz Nove Gorice, Dukati iz Traiskirhena, Sava iz Hrastnika u Sloveniji, "Branko Radičević" iz Lugana, Brdo iz Kranja, "Milan Egić" iz Brezičana, KSZS Salcburg iz Salcburga, Mladost iz Ljubljane i "Karađorđe" iz Beča. Takmičenje je nastavljeno u nedelju popodne, a pobednici proglašeni kasno uveče, o čemu ćemo detaljnije izvestiti u izdanju našeg lista za utorak.
Jedan od onih Banjalučana koji je došao na smotru je i Saša Janković, koji je, dok je bio mlađi i sam igrao folklor. Posebno ga je oduševio nastup folkloraša iz Kranja.
– Naravno, svako društvo, i svako izvođenje koje sam danas video ovde mnogo govori o nama i našoj tradiciji i kulturi. Odranije znam za ovaj događaj i priželjkivao sam da se dogodi u Srpskoj. Ta želja mi se ispunila, i zato nisam želeo da propustim priliku. Mogu samo da žalim što više naših sugrađana nije došlo, ali izgleda da im je preči odmor od izborne kampanje, a mnogi nisu ni znali da se ovo ovde dešava – ispričao nam je Saša.
Dobra atmosfera i raspoloženje iz dvorane su, tokom večeri, preneseni i u neke banjalučke kafiće gde su mladi dijasporci igrali i pevali, uglavnom pod budnim okom svojih mentora. Mnogi od njih su bili jednoobrazno obučeni pa su pobudili pažnju Banjalučana u centru grada koji su se na licu mesta informisali ko su i odakle su.
