Profesor Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, akademik prof. dr Igor Nikolajevič Panarin, jedan je od ključnih geopolitičkih stratega Rusije danas i jedan od svega dvojice teoretičara na polju hibridnog ratovanja.
U Beogradu je bio kako bi predstavio svoju knjigu “Hibridni rat – teorija i praksa”, a u razgovoru za “Vesti” otkriva suštinu ovog kompleksnog pojma, ali i šta je najpametnije za Srbiju kako bi sačuvala svoju celovitost.
Ukratko, šta je hibridni rat?
– To je sistem specijalnih operacija u različitim oblastima, od ekonomije, politike, informatike, uz korišćenje terorizma i obojenih revolucija koje se sprovode po jedinstvenoj zamisli sa ciljem da se destabilizuje neka zemlja. Taj pojam se prvi put pojavio u SAD 2005. godine, da bi već 2015. prerastao u doktrinu koju je NATO zvanično usvojio. Jedino što se njihovi teoretičari razlikuju u tumačenje hibridnog rata od mene je što oni, barem ne zvanično, u metode ne uvrštavaju obojene revolucije, terorizma i ekonomske sankcije.
Šta su osnovni principi ove vrste ratovanja?
– Ključna činjenica je da je u hibridnom ratovanju onaj, vojni deo zapravo na poslednjem mestu, a da je ključ u duhovnom slamanju jednog naroda. Zato je važno da se shvati da su stalni napadi na pravoslavlje zapravo samo deo tehnologije hibridnog ratovanja od koga i Srbija, ali i Rusija mogu da se odbrane isključivo tako što će se vratiti duhovnim, slovenskim vrednostima i vrednostima porodice. Nažalost, na tu činjenicu smo dugo godina zatvarali oči i time kasnili za protivnikom, jer nismo odmah prepoznali pravu opasnost. Pred nama je prelomna tačka da otvorimo oči i da adekvatno odgovorimo na ovu opasnost.
Koliko je Rusija spremna za to?
– Pre pet godina u Ministarstvu odbrane RF formirane su prve jedinice za odbranu od elektronskih napada i ubrzo je posle toga počela da primenjuje kontra mere. Koliko smo u tome uspešni svedoči i podatak da smo zajedno sa vlastima u Venecueli uspeli da sprečimo pokušaj obojene revolucije.
Pretpostavljamo da ste samo na temu specijalnih oblika ratovanja primenjenih u raspadu Jugoslavije mogli da napišete bar još jedan doktorat?
– Da, to je tačno. Raspad Jugoslavije je bio aposlutna posledica hibridnog rata i za posledicu je imao na stotine hiljada mrtvih i proteranih. U tome su korišćene razne tehnike i više faktora koji su dali poznati rezultat.
Zatim je usledila i NATO agresija 1999.
– Ta agresija je zaista bila samo nastavak prethodnih aktivnosti specijalnih oblika ratovanja zbog čega su Srbi preživeli ogromne žrtve. Pritom, ključan uzrok problema nije rešen, a to je činjenica da je na Kosovu i dalje prisutan terorizam i da je to svojevrsna narko-država.
Srbija se suočava sa ozbiljnim pritiscima da bi priznala nezavisnost te države. Koje biste joj rešenje vi predložili?
– Srbija sama ne može da reši problem pitanja Kosova. Za rešenje tog pitanja je potrebno sačekati pogodan momenat, a posebno kada je reč o glavnom arhitekti tog problema, Velikoj Britaniji. U međuvremenu morate da se pripremite da ne postanete žrtva, pre svega informacionog rata.
Zar neće Amerika biti ta koja će, kao i do sada, da lupi šakom o sto i preseče?
– Amerika je takođe u krizi. Tamo se dve grupe bore za vlast. Prvu predvodi Tramp koga smatram za velikog patriotu koji želi da se bori protiv globalizma. U drugoj grupi su demokrate koje su u sprezi sa Velikom Britanijom, ali i Sorošem.
Tvrdite da iza kosovske krize ne stoji Amerika, već Velika Britanija?
– Britanija već više od 100 godina inicira razvoj kosovske krize, a istorijska analiza pokazuje da su bili ona tajna sila koja je uvek bila neprijateljski raspoložena prema pravoslavnoj Srbiji.
Svesni ste da Srbi od Rusije očekuju pomoć, da ne kažemo spas. Koliko je to realno?
– Ona ranija Rusija to nije mogla, ali današnja može i to ne samo politički i ekonomski, već i vojno. Prošle godine smo vam predali šest migova i na taj način poboljšali vojni potencijal Srbije. Istovremeno, potpisujete sa Evroazijskom unijom omogućava vam direktan ulazak na tržište od 200 miiliona potrošača i BDP-om većim od 1,9 biliona dolara. Kada se tome doda činjenica da je EAU nedavno u Jerevanu odobrila sporazum i sa Singapurom, a očekuje se sličan dogovor i sa Indijom i Iranom, tada je realno pretpostaviti da bi u ekonomskom smislu Srbija mogla da bude ključna na Balkanu.
Koliko je to povezivanje sa EAU i Rusijom uopšte moguće kada je Srbija okružea NATO članicama?
– Treba gledati dalje, mada je raspad NATO već sada vidljiv. Smatram da je to nezaustavljiv proces koji samo neko ko ne želi i ne vidi. Uostalom, savez Rusije i Turske u Siriji je upravo deo tog procesa razbijanja NATO.
Geopolitički šah
Koliko je migrantska kriza deo hibridnog rata?
– Apsolutno. Migrantska kriza i pretnja terorizmom su trenutno najveće opasnosti po bezbednost Evrope, a projektovani su i realizovani od strane glavnog svetskog globaliste, Džordža Soroša.
Evropa se plaši da će biti preplavljena borcima poražene Islamske države. Da li je to moguće očekivati?
– Njihov transfer ka Evropi je i bila osnovna zamisao celog projekta i to je veoma realna opasnost koja se nadvila nad Evropom. Cilj je da se čitav evropski sistem rasturi ulaskom velikog broja migranata.
Da, ali i Redžep Erdogan preti Zapadu da će “dozirano” da pušta migrante u Evropu. Da li je to zajednička igra Rusije i Turske ili njegov odgovor na moguće sankcije zbog rata protiv Kurda?
– To je takođe deo igre. Reč je o geopolitičkom šahu koji se trenutno igra u ovom delu sveta.
Tramp opet pobeđuje
Prof. dr Igor Nikolajevič Panarin je bio među retkim analitičarima iz Rusije koji je predvideo pobedu Donalda Trampa.
Predstoje novi predsednički izbori u SAD. Imate li novu prognozu?
– Mislim da će Tramp ponovo biti izabran za predsednika SAD.
