IFIMES: Da li je moguć “srpski otpor” na Kosovu?

EPA

Međunarodni institut IFIMES iz Ljubljane u novoj analiziji, povodom eskalacije situacije na Kosovu, konstatuje da je međunarodna zajednica vukla brojne pogrešne poteze, i da je njen debakl potrebno sprečiti zbog održanja mira, ali i zbog kredibiliteta međunarodne zajednice, koja sve više postaje deo problema, i upozorava da u suprotnom ne može da se isključi mogućnost pokretanja “srpskog otpora” kao spontanog odgovora građana na neizdrživu situaciju.

U analizi se navodi i da je na nedavnom Samitu Evropske političke zajednice u Granadi, Kosovo bilo u fokusu, ali samo deklarativno, jer se suštinski ništa nije učinilo da se prevaziđe postojeća kriza i smanje napetosti, uz ocenu da ni održavanje samita Berlinskog procesa u Tirani neće doneti rešenje, jer je Nemačka uglavnom deo problema na Kosovu, a ne rešenja.

Dodaje se da posebno zabrinjava politička i bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu, koja je najslabija od prestanka oružanih sukoba.

“Međunarodna zajednica povukla je brojne pogrešne i nerazumne poteze ne samo na Kosovu, nego i u BiH gde se očekuje dalja eskalacija. Vođenje dijaloga od strane EU je bez rezultata, propala misija Euleksa i nepotrebno slanje specijalnih jedinica ROSU na sever Kosova u srpske sredine doveli su do napetosti koje mogu prerasti u veći oružani sukob ukoliko se ne amortizuju”, ukazuje se u analizi.

SAD su ključne za okončanje dijaloga

Takođe, navodi se da je debakl međunarodne zajednice, posebno EU potrebno sprečiti zbog održanja mira, ali i zbog kredibiliteta međunarodne zajednice, koja zbog pojedinih poteza sve više postaje deo problema na Zapadnom Balkanu, uključujući i Kosovo.

U suprotnom, ne isključuje se mogućnost i upozorava se na pokretanje „srpskog otpora“ kao spontanog odgovora građana na neizdrživu i neodrživu situaciju.

“EU nikada nije imala manji kredibilitet na Kosovu. Smatra se da EU nije izgubila kredibilitet zato što se umešala američka administracija u dijalog između Beograda i Prištine, već zato što su pojedine zemlje članice delegirale svoje izaslanike, i time praktično dovele pod znak pitanja autoritet Unije i dezavuisale njenu ulogu. SAD su ključne za okončanje dijaloga, posebno u fazi približavanja finalnom sporazumu. Opravdanim se postavlja pitanje, da li ima smisla da EU posle više od decenije od potpisivanja Briselskog sporazuma i posredovanja u dijalogu bez rezultata treba da ostane posrednik. Racionalan odgovor bi bio da je EU završila svoje posredovanje u dijalogu između zvaničnog Beograda i Prištine i da je potrebno potražiti novo održivo rešenje”, stoji u analizi.

“Brbljiva” Vjosa Osmani

Konstatuje se i da međunarodne snage, Kfor, imaju važnu ulogu u osiguravanju i održavanju bezbednosti na Kosovu, iako su napravile ključnu grešku što su prećutno dozvolile da jedinice kosovske specijalne policije ROSU budu nepotrebno raspoređene na sever Kosova, a što ne bi smelo bez odobrenja Kfora, što je dodatno uznemirilo srpsku zajednicu.

“Tamo gde postoji Kfor, nema potrebe za ROSU”, jedan je od zaključaka analize.

Navodi se i da analitičari smatraju da albanski premijer Edi Rama svojim delovanjem nanosi štetu Kosovu u međunarodnim, ali i unutrašnjim odnosima.

“Slična je uloga i ‘brbljive’ kosovske predsjednice Vjose Osmani, koja traži da Španija i Grčka, koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, uvedu sankcije Srbiji, što u međunarodnim krugovima izaziva podsmeh. Opasne ideje i namere o ujedinjenju Albanije i Kosova mogu pokrenuti lančanu reakciju u regionu i prouzrokovati nove sukobe. Put ka osiguranju mira i stabilnosti na Kosovu je potpuna implementacija dosada potpisanih sporazuma i postignutih dogovora. Vlada Kosova oružani incident u Banjskoj koristi i kao priliku da izbegne obavezu iz Briselskog sporazuma o osnivanju Zajednice srpskih opština (ZSO), kao i raspisivanje novih izbora na severu Kosova, kako bi se Srbi vratili u institucije”, ističe se u analizi.