Zvanične statistike, međutim, kako ističe ta organizacija, još ne ukazuju na prave dimenzije problema i ne rasvetljavaju položaj samih žrtava.
Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu koji su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije u zemlji i inostranstvu, dok strani državljani u Srbiji takođe mogu da budu žrtve trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada, navodi Atina.
"Svedoci smo da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na prošnju, da se sklapa veliki broj prinudnih ‘brakova’, pri čemu su deca žrtve, a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i zaštitu dece", navodi ta organizacija.
Siromaštvo i diskriminacija pojedinih grupa, nasilje na koje se ne reaguje adekvatno i efikasno su rizici od trgovne ljudima, navodi se u saopštenju i ukazuje na neophodnost aktivnog uključivanja države i njenih institucija u uspostavljanje i unapređenje pravovremene, efikasne i sistemske zaštite i podrške onima koji su bili žrtve.
"Srbija je ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima preuzela obavezu obezbeđivanja održivog programa zaštite. Međutim, postojeći programi koji obezbeđuju siguran smeštaj, psihološku, medicinsku, pravnu i druge vidove podrške još nemaju adekvatnu podršku naših institucija", navodi Atina.
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se prvi put 30. jula ove godine.
Taj dan je ustanovljen novembra 2013. godine u okviru rezolucije "Poboljšanje koordinacije napora protiv trgovine ljudima", usvojene na 68. zasedanju Generalne skupštine UN.
