Dostojanstveno, posvećene istini i čitaocima, “Vesti” su stigle do značajnog jubileja – svog 31. rođendana.
Prvi put su se “Vesti” na kioscima pojavile 15. decembra 1992. Bio je to glas razuma u vreme bezumlja. Na početku samo u Nemačkoj, da bi se ubrzo prodajna mreža proširila po celoj Zapadnoj Evropi, svuda gde ima srpskog rasejanja željnog da sazna istinite informacije iz, tada ratom zahvaćene, bivše zajedničke države Jugoslavije.
Zasluženo poverenje
– Novine su pokrenute kao odgovor na sankcije i stravičnu medijsku blokadu i dezinformacije koje su na Zapadu širene o Srbima. Svi ostali, i Hrvati i Muslimani, imali su svoje novine. Naši Srbi nisu imali priliku da čitaju šta se zaista dešava u otadžbini. Istovremeno su svi zapadni mediji već uveliko krenuli da Srbe karakterišu kao agresore. Počeli smo u veoma teškim uslovima, a zahvaljujući našoj doslednoj i nezavisnoj uređivačkoj politici, uspevamo da menjamo medijsku sliku o našem narodu – kaže Dušan Vidaković, osnivač “Vesti” i predsednik Kompanije Nidda Verlag.
Posle “Politike” i “Večernjih novosti”, “Vesti” su najdugovečniji dnevni list na srpskom jeziku, a danas su jedine srpske dnevne novine u svetu na ćiriličnom pismu. Koliki je uticaj i poverenje list postigao kod čitalaca govori i podatak da su, i prema nemačkim izvorima, “Vesti” na drugom mestu po čitanosti kad je reč o novinama koje se obraćaju strancima na radu u Evropi. Ispred je samo turski “Hurijet”. “Vesti” se štampaju i u Australiji, a od 2009. imamo i internet portal.
Aleksandar Vidaković, direktor kompanije Nidda Verlag, ne krije radost što zajedničko putovanje “Vesti” i čitalaca traje na obostrano zadovoljstvo.
Spona sa otadžbinom
– Od prvog broja nekako smo se našli, prepoznali i krenuli zajedno, ruku pod ruku u beli svet. Držimo se shodno godinama, mladalački, iako smo prevalili preko glava mnogo toga. I ratove, i sankcije, i bombardovanje, i raznorazne optužbe, pritiske, ucene, menjajući usput i predsednike i valute i države… Ono što ni vi, dragi naši, a ni mi, svih ovih godina nismo izgubili je nada da našu dobru, lepu, bogatu i pametnu Srbijicu učinimo još boljom. Da je još više izgradimo i takvu ostavimo našoj deci. Da ona ne moraju da idu tamo daleko, ako ste vi i mnogi od nas morali. Kao i u svakom prethodnom broju i dalje nastavljamo da budemo most između matice i naših ljudi u rasejanju – ističe Aleksandar Vidaković.
On kaže da je ova godina bila jedna od najizazovnijih kako za srpski narod, tako i za njihove jedine dnevne novine u rasejanju.
– Sa pojačanim političkim i svakim drugim pritiscima na Srbiju, to se reflektovalo u nezapamćenom obimu i po “Vesti”. Naš list se gotovo cele godine suočavao sa ozbiljnim političkim i ekonomskim pritiscima. Istovremeno, čitavi naši tiraži na ćiriličnom pismu su sklanjani sa kiosaka širom Evrope, a distributeri su nam nametnuli takve finansijske uslove da u pojedinim evropskim zemljama prodajna cena svakog primerka ne zadovoljava čak ni osnovne rashode kada je reč o štampi i distribuciji. Ali, ne žalimo se, borimo se jer za nas predaja nije opcija! Čvrsto se vodimo presvetlom rečenicom cara Lazara: “Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kakva je sila koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim” – zaključio je u čestitki čitaocima “Vesti” Aleksandar Vidaković.
U službi čitalaca
Dušan Vidaković ističe da su od početka “Vesti” bile prvi pravi prozor u svet, list kome se veruje, novine koje su bile sveže i poštene.
– “Vesti” su pokrenute s nekoliko ljudi koji su danonoćno radili da bi rasejanje svakog jutra na kioscima moglo da vidi šta se zaista dešava u zavičaju, bez ulepšavanja, ali i bez mržnje i ostrašćenosti, tako uobičajenih u to mračno, zlo i teško vreme. Uvek smo bili isključivo u službi čitalaca – kaže Dušan Vidaković.
Delićemo sudbinu i dalje
Dragi čitaoci, u istoriji civilizacije 31 godina je tek zrno peska u pustinji. Za nas i vas to je bio buran period. Jer “Vesti” su od prvog broja delile sudbinu naroda. Kada je vama bilo dobro, naše priče i naslovi bili su štampani u veselijim bojama. A kada vam je išlo po zlu, naše novine su odisale tugom.
Zato smo se, dragi naši, od prvog broja nekako našli, prepoznali i krenuli zajedno, ruku pod ruku, u beli svet. To naše zajedničko putovanje traje, eto, već više od tri decenije. Prevalili smo preko glave i ratove, i sankcije, bombardovanje, pritiske i ucene menjajući usput države i valute. Čitav život našeg naroda u tom periodu stao je na stranice “Vesti”.
Danas nam je divan dan koji ćemo proslaviti skromno, shodno vremenu, i radno, jer ni danas nećemo zaboraviti na vas. Tako će, dragi naši čitaoci, biti i ubuduće. Idemo zajedno dalje. Vole vas vaše “Vesti”.
Zahvaljujem se direkciji VESTI zelim im jos uspjeha u radu i da puno godina ostanu uz nas narod Lazic iz Sekovica sa boravkom u Dortmundu