Da bismo se usprotivili idealima lepote i savršenstva koji nam se svakodnevno nameću, neophodno je da više pažnje posvetimo mentalnoj higijeni. Kako objašnjava sagovornica “Vesti”, psiholog Katarina Pajić, briga o mentalnom zdravlju dozvoljava da osetimo lepotu u najširem obliku i iznesemo je na adekvatan način.
– Fizički izgled pojedinca je samo jedan od faktora koji je nužan za stabilno psihičko stanje i zadovoljstvo. Daje nam samopouzdanje ili stid i čini nas zadovoljnim ili nezadovoljnim. Često je briga o fizičkom izgledu dobra maska, odnosno, mehanizam odbrane od unutrašnjih procesa koji ne dozvoljavaju radost i uživanje u svom telu. Fizički izgled treba svakako zauzimati važno mesto u našem životu, ali ne i najvažnije. Svakako je podjednako važno voditi brigu o svom telu, umu i emocijama i potrebama – objašnjava za “Vesti” Katarina Pajić.
Na udaru ideala lepote koje propagira savremeni svet najviše su mladi.
– Nažalost, na ulicima svakodnevno možemo videti uniformisane devojčice i devojke, počev od trenda oblačenja do fizičkog izgleda. To je u tolikoj meri slično i predimenzionirano da vam je teško razlikovati da li je u pitanju adolescent ili devojka od 23-24 godine. U pubertetu, adolescenti su skloni dvostrukim aršinima; imaju potrebu da gotovo potpuno promene svoj identitet i oslobode se svih stega koje su im nametali porodica i društvo, a istovremeno, veoma su lakoverni i skloni konformizmu. Taj neminovni bunt predstavlja fazu razvoja i teško ga je kontrolisati i usmeravati. Na porodici je da napravi balans poverenja sa svojim adolescentima. Mlade tinejdžerke će se ponašati upravo onako kako im instruira bliža okolina i, naravno, nezaobilazni mediji. Ako ste veći deo dana okruženi sadržajima koji plasiraju spoljašnju lepotu kao dominantnu vrednost u životu tako ćete se i ponašati. Još je američki psiholog Albert Bandura ukazivao i dokazao da deca veoma lako uče posmatrajući model. Ako za to dobiju i nagradu, a u današnje vreme to su lajkovi i broj pratilaca na društvenim mrežama, efikasnost usvajanja sadržaja bez mnogo promišljanja je zagarantovana – kazuje naša sagovornica.
Dodaje da su roditelji danas često nemoćni kad je reč o vaspitavanju.
– Ne mogu da se izbore sa svim materijalima koji dopiru do njihove dece, jer ako neko dete ne prati sve što radi većina, biće izopšteno iz društva i često maltretirano fizički ili psihički. Takve dece je sve više u školama i sistem kao i roditelji često su nemoćni ili slepi da bazične momente socijalizacije drže pod kontrolom. U tom kontekstu, roditelji se prilagođavaju i sve više popuštaju svoje granice. Svesni su da njihove devojčice slobodno vreme koriste fotografišući se za društvene mreže, a dečaci igrajući igrice. Živimo u eri masovnosti i “istosti” gde se za 18. rođendan naručuju silikonske grudi ili korekcije lica – kaže Pajićeva.
Stid vodi u depresiju
Prema rečima psihologa Katarine Pajić, borba sa idealima savršenstva koji dominiraju neće prestati.
– Ono što je zaista tužno jeste predstavljanje u lažnom svetlu ili verovanje da smo bolji i lepši no što zapravo jesmo. Tek kada mlade devojke odu na neki sastanak, dožive razočaranje kada čuju: “Na fotografijama izgledaš super, ali uživo si prosek.” Takvi komentari mogu čak i trajno da obeshrabre i proizvedu osećaj stida i krivice koji će se provlačiti kroz sve sfere života. Samopoštovanje se srozava i otuda se pojavljuje sve veći broj mladih koji su anksiozni i depresivni. Inače, adolescentima je fizički izgled veoma važan, jer je to prirodna potreba i želja u toj fazi razvoja. Tako je treba i prihvatiti, ali voditi računa da se ne preteruje. Teško je danas biti ono što jesi, a da možeš slobodno pripadati. Mi se rađamo sa biološkom, urođenom potrebom da pripadamo i budemo voljeni. Ako posmatramo životinje, videćemo ih često u čoporima i naravno jednog lidera među njima. Ni sa ljudima nije mnogo drugačije. Međutim, na mladima je da uče i odlučuju da li će biti autentični i graditi svoj stil i mikrokosmos ili se prilagođavati masi. Na nama je da ih usmeravamo koliko možemo i takođe poštujemo njihova mišljenja i potrebe. Različitost, koliko god danas izgledala paradoksalno, zapravo je nužna kako bismo se izdvojili iz mase i potvrdili svoj identitet – objasnila je Pajićeva.
