Uprkos nelojalnoj konkurenciji, rusko oružje je sve traženije na svetskom tržištu. Portfelj porudžbina premašuje 52 milijarde dolara. U oblasti vojno-tehničke saradnje Rusija održava odnose sa 100 zemalja, a vojni proizvodi se isporučuju u preko 50 država, što govori o kvalitetu i efikasnosti ruskog naoružanja.
Najveći kupci ruske borbene tehnike i oružja su Kina, Indija, zemlje Bliskog istoka, Severne Afrike i Latinske Amerike. Sistemi protivvazdušne odbrane S-400 i raketni sistemi „Pancir S1“ su najpopularnije rusko naoružanje među stranim kupcima ove godine. Pored toga, popularna je i cela linija avijacije, što čini najmanje 50 odsto obima prodaje. Takođe, i dalje vlada ozbiljna potražnja za protivtenkovskim sistemima „Kornet“, teškim višecevnim bacačem raketa „Smerč“ i drugim sistemima.
“Suma od 52 milijarde dolara određuje visoku konkurentnost našeg vojno-industrijskog kompleksa na svetskom tržištu naoružanja. Tako je, uostalom, oduvek i bilo. Nije slučajno što SAD i druge vodeće zemlje NATO-a koriste razne metode da bi smanjile konkurentnost Rusije, pa zavrću ruke drugim zemljama-članicama Alijanse i ostalim državama koje pokušavaju da uspostave vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom. Dovoljno je setiti se skandala koji je nastao kada je Turska naručila od Rusije sisteme S-400“, rekao je za Sputnjik ruski vojni ekspert Aleksandar Žilin, aludirajući na sankcije koje je Vašington uveo Ankari zbog kupovine tih ruskih sistema , što je izazvalo tenzije između dve članice NATO-a, SAD i Turske.
Rusko oružje – kvalitetno, efikasno i pouzdano
Za ruskim vojnim proizvodima postoji stalna potražnja. Moskva je obelodanila da zemlje Severne Afrike uglavnom kupuju oklopna vozila, sisteme PVO , opremu za mornaricu, „migove“, „suhoje“ i „iljušine“, opremu za elektronsko ratovanje i streljačko oružje, dok je u podsaharskoj Africi najveća potražnja za helikopterima iz porodice „Mi“, avionima „Mig“ i „Suhoj“, sistemima PVO, kao što su „Pancir S-1“, „Tor-M2E“ i „Buk“ i proizvodima „Kalašnjikova“.
U Azijsko-pacifičkim zemljama popularni su ruski avioni i avionski motori, kao i sredstva protivvazdušne odbrane, a u Južnoj Americi – helikopteri, koji su se dobro pokazali u klimatskim uslovima tih zemalja. Takođe, latinoameričke države su zainteresovane za kupovinu specijalnih vozila dvostruke namene, kao i za zajedničku proizvodnju brodske opreme.
Rat u Siriji je pomogao Moskvi da ojača status velikog proizvođača i izvoznika oružja , s obzirom da su rusko oružje i vojna tehnika na tom ratištu potvrdili svoju pouzdanost i visoku efikasnost, čak i u teškim pustinjskim uslovima.
Ono što Rusiju čini važnim igračem na svetskom tržištu oružja je i konkurentnost i odluka Moskve da naoružanje prodaje po povoljnim cenama i uslovima.
„Moć vojno-industrijskog kompleksa Rusije je u tome što mi uvek nudimo robu veoma visokog kvaliteta, a pri tom cena nije previsoka, kao što je to u slučaju SAD. Oni se čak i ne trude toliko da budu konkurentni, koliko primoravaju druge zemlje da kupuju njihovo oružje. S druge strane, mi nudimo vrste oružja koje je konkurentno na tržištu i uz to veoma efikasno. Čuvamo ugled svom brendu, dok naši konkurenti ‘škrguću zubima’. Takođe, zemlje koje sarađuju sa nama imaju od toga veliku korist, pošto kupuju jeftinije naoružanje, koje je pri tom efikasnije, a to je veoma važno“, zaključio je Žilin.
Indija i Kina – prvi kupci S-500?
U poslednje vreme su naročito aktuelne priče o prodaji prvog serijskog raketnog sistema S-500 „Prometej“, koji će uskoro biti isporučen ruskoj vojsci. Prvi potencijalni kupci bi, prema očekivanjima Moskve, mogli da budu Indija i Kina.
Novi sistem S-500, koji je u stanju da uništi balističke i krstareće rakete, kao i avione i helikoptere u dometu do 600 kilometara, biće veoma konkurentan na tržištu, a pre svega značajno će ojačati odbrambeni potencijal Rusije.
Međutim, eksperti napominju da će prodaja sistema S-500 drugim državama biti moguća tek nakon što se njime opremi ruska armija.
„Izvozna verzija tog sistema proizvodiće se tek nakon što Ministarstvo odbrane Ruske Federacije nabavi potrebnu količinu za sebe tj. za dalju izgradnju naše vazdušno-kosmičke odbrane. To će se desiti za oko pet godina, odnosno kada budu izvršene sve isporuke. Sistemi će biti postavljeni duž perimetra naših granica i na taj način će štititi naš vazdušni prostor u svim pravcima. Nakon toga Ministarstvo odbrane može da odobri izvoznu verziju ovog sistema“, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.
On podseća da SAD već traže nove mere i metode pritisaka protiv ruskog izvoza oružja.
„Takva reakcija je faktički već usledila – Amerikanci ponovo traže načine da sprovedu neke zabrane koje bi pogodile zemlje koje kupuju rusko oružje i vojnu opremu. Takva zabrana je personifikovana i u njoj će nabrojati sisteme naoružanja koji se ne preporučuju za kupovinu, a takođe biće navedene i kaznene mere protiv onih koji se ogluše. Međutim, kako praksa pokazuje, neke države ne mare za takve zabrane i američke sankcije, a Indija i Kina su na spisku takvih zemalja. Jasno je da Amerikanci pokušavaju da na te zemlje nekako utiču – da rovare. Sa Kinom postoji konfrontacija, a protiv Indije postoji taktika šargarepe i štapa“, zaključio je Leonkov.
