Životinje su muzikalne. One uživaju u zvukovima, ponavljaju ih, udaraju u ritmu ili svojim lavežom ili cvrkutom oponašaju ono što čuju. Predstavljamo vam muzikalni životinjski svet.
Tokom udvaranja, mužjaci grbavog kita, dugački šesnaest kilometra, s velikim perajima u preelu grudi, pevaju veoma složene melodije koje traju između 10 i 20 minuta. Ponavljaju ih iz sata u sat, a ponekad se zavodnički poj ponavlja i danima. Ima takvu frekvenciju da i ljudsko uho može da čuje pesmu kitova. Njihove melodije su sačinjene od muzičkih fraza i tema koje se ponavljaju. To su mahom niski tonovi koji vibriraju i drugi kitovi mogu da ih čuju čak 3000 kilometara udaljenosti. Poj ima i odlike dijalekta, jer kitovi iz istog područja pevaju na sličan način, ali se njihove melodije dosta razlikuju od onih koji odzvanjaju u drugim delovima okeana.
Slavujov poj bogat je i muzikalan, a note se ponavljaju često. Tiho, grleno i odsečno može da se čuje kada slavuj želi da odbije opasnost. Lagano piju-piju koje se razvija u predivan krešendo znak je da je zlajubljen.
Gorile su takođe veoma muzikialne. Pored toga što ispušta razne glasove kako bi se sporazumeo s drugim članovima svog plemena, gorila ume i da udara u bubanj i da drži ritam. U prirodi to čine odrasli mužjaci. Kako bi pokazali nadmoć i odbili mlade suparnike, ritmično se udaraju pesnicama u grudi, Svaki ritam koji proizvdeu ima različito značenje.
Stanovnici Madagaskara lemurov poj nazivaju “pesmom poljupca” zbog zvukova koji nalikuju na coktanje. To je zapravo pretnja onome koji ulazi na njegovo područje.
Psi su muzikalni na svoj način. Skloni su da zavijanjem oponašaju zvukove koji su im ostali u sećanju. Tako se neretko dešavaju sirenu vatrogasnih ili kola Hitne pomoći.
