Trinaestogodišnjaci se drogiraju. Razlog – "nasleđe devedesetih". Svako nezaposlen i osiromašen je "žrtva devedesetih". Svaki narkodiler je deo "nasleđa devedesetih"! Opšta privatizaciona pljačka nastala na zakonima ove vlasti posle 2000. proglašava se "nasleđem devedesetih". Sve privatizacije, doslovno sve privatizacije u Srbiji nastale su po Zakonu o privatizaciji iz 2001. U vlasti i danas sede svi važni akteri ove privatizacione pljačke.
To ne može ni na koji način biti "nasleđe devedesetih". Sve do 2000. u Srbiji nije bilo nikakvih privatizacija ove vrste. One su se obavljale po Zakonu o svojinskoj transformaciji donesenog 1997. U odnosu na druge zemlje tranzicije u Srbiji državnu imovinu nisu prigrabili članovi nekadašnjih vlada ili bezbednosnih službi koji su uglavnom završili u haškom zatvoru ili više nisu među živima. Imovinu su prograbili uglavnom aktivisti i funkcioneri opozicionih stranaka i oni koji su se bavili raznim sumnjivim poslovima, ali u cilju obaranja Miloševićeve vlasti. Tada im je i na Zapadu bilo sve dozvoljeno, sve što im je padalo na pamet mogli su da čine samo da bi oslabili ili srušili tadašnju socijalističku vlast koja je bila tvrd protivnik stvaranja novog svetskog poretka i razaranja Srbije.
Nove vlasti posle 2000. su bile veliki dužnici onima koji su im pomagali da dođu na vlast i požurili su u privatizacionu pljačku. Nisu poslušali čak ni neke svoje ideologe koji su predlagali da se donese neka zakonska regulativa i uspostave neke institucije pa da se tek onda pristupi privatizaciji. Grabež je morao odmah početi.
Bez pravne države otpočeo je proces tranzicije iz nekog socijalizma u nešto nedefinisano što se može nazvati divljim kapitalizmom. Zbog pritiska javnosti, osiromašenog stanovništva i milionske mase nezaposlenih formiran je pojam "kontroverzni biznismen". U odsustvu pravne države i bez želje da se nešto stvarno dogodi on se mogao već prema potrebi lepiti svakome već prema političkoj potrebi. Kad nema pravne i efikasne države onda nema ni poštovanja pretpostavke nevinosti po kojoj je svako ko nije pravosnažno osuđen nevin. I mediji i razni agitatori počeli su da sude i presuđuju.
Bez pravne države nema ni fer suđenja. Izveštaj državnog revizora još nikako ni posle šest meseci da dođe na dnevni red Skupštine Srbije. Agencija za borbu protiv korupcije ne može ništa da uradi zbog toga što poslanici pokrajinske skupštine Vojvodine ne žele da poštuju republičke zakone i ostaju i na funkcijama predsednika opština. Potvrđuje se da se Vojvodina izuzima iz Srbije.
Jednostavno u Srbiji nema dovoljno snage i volje da se neki procesi po zakonima i po pravdi i "ni po babu, ni po stričevima" okončaju i na mnogo toga stavi tačka na pravičnim suđenjima i uz presude kako to ovih dana kaže i sam predsednik Srbije Boris Tadić. Bez toga će se i dalje vršiti politička zloupotreba svih počinjenih i nepočinjenih krivičnih dela, pa će se govoriti o "nasleđu devedesetih", pa "nasleđu vlade Vojislava Koštunice", pa "nasleđu Tadićeve vlasti".
Nedavno je Italija donela odluku po kojoj svi njeni građani mogu da legalizuju svoj novac ako ga polože na račune banaka u Italiji i plate državi deset odsto poreza na taj novac. Neposredno posle toga u Italiju se sleglo 95 milijardi evra, a sam državni budžet je osnažen pomenutim postotkom te sume. Efikasno pravosuđe mora u Srbiji da okonča krajnje kompetentno i uz poštovanje prezumpcije nevinosti i bez ikakve političke zloupotrebe. Država preko svojih organa mora da omogući regularno i sigurno ekonomsko poslovanje, da naplaćuje strogo i uredno sve poreze, takse i doprinose i da primora i domaći i svaki drugi kapital da se krajnje socijalno odgovorno ponaša.
Što se samog kriminala tiče, to nije za bilo kakvu diskusiju – protiv njega se mora boriti svim sredstvima kojima država raspolaže. A kada je reč o trgovini narkoticima tu država mora biti nemilosrdna. Tu nema mesta nikakvim političkim upotrebama i zloupotrebama. Nema tu nikakvog mesta za bilo čije heroiziranje. Ima mesta samo za poštovanje onih u državi koji to odgovorno rade, kojima je to dužnost i obaveza i za šta dobijaju platu. Odsustvo takve pravovremene borbe ne može pronaći nikakvo opravdanje, niti je tema šta je i ko tu i kada propustio.
Danas su u Srbiji na vlasti oni koji su najveći deo aktuelnih problema sami proizveli ili su proizvedeni u njihovo ime. Daleko od toga da nema i nasleđenih, naravno. Utoliko im mora biti lakše da ih reše jer dobro znaju o čemu je reč. Ne može, stoga, nikome više biti alibi i objašnjenje "nasleđe devedesetih".
Ono što iz svih ovih afera mora isplivati jeste nasušna potreba i vapaj za pravnom državom i prestanak laganja o tome da je sve što se loše dešava "nasleđe devedesetih".
