Ono što Nađu Andrejević Keleris izdvaja od ostalih srpskih novinara jeste činjenica da je jedino njoj pošlo za perom da intervjuiše sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore pretočila je u knjigu “Oci otaca”, koja je nedavno promovisana u Kući Đure Jakšića u Skadarliji.
O samom nastanku knjige, Nađa je istakla da je kao novinar NIN-a godinama pratila Crkvu i bila u prilici da više puta razgovara sa patrijarhom srpskim Pavlom. Svaki put je, pored ostalog, rekao nešto važno i nezaboravno o prilikama i ljudima na Kosovu i Metohiji, ističući da se iz tragedije kosovskih sukoba može i treba izaći na dostojanstven način. Pred bombardovanje 1999. godine vaseljenski patrijarh Vartolomej je posetio Srbiju, s kojim je takođe razgovarala. Na pitanje šta je hrišćanstvo donelo čovečanstvu za 2000 godina svog postojanja, on je istakao:
– Hrišćanstvo je ponudilo i nastavlja da nudi najverodostojniji model života za čoveka i društvo jer je u Hristovoj ličnosti otelotvoren najautentičniji dijalog čoveka i Boga i suštinski njegov odnos sa svetom, tako da čovek sačuva svoju duhovnu ravnotežu i da ne sklizne na duhovne stranputice imaginarnih ideoloških ideala ili utopijskog društvenog raja. Društveni realizam hrišćanske poruke nalazi svoje ostvarenje u duhovnom životu Crkve, koja daje najdublji smisao i drugim duhovnim i društvenim čovekovim traganjima.
Na Nađu je poseban utisak, kako sama kaže, ostavio razgovor sa jerusalimskim patrijarhom Diodorom. Zbirka razgovora s duhovnim ocima pravoslavnih naroda, koje predvodi patrijarh vaseljenski Vartolomej prvorazredni je novinarski poduhvat, istakao je profesor dr Radomir V. Popović u recenziji koju je napisao. Naglasio je da su prvi put, na jednom mestu, iz ruku pronicljive novinarke sakupljeni razgovori s poglavarima skoro svih pomesnih pravoslavnih crkava. Iako spada u srednju generaciju autora, nije pogrešno reći da je obavila posao karijere.
– Iza mene je zaista mukotrpan novinarski rad. Mnogi su želeli da “stignu” vaseljenskog patrijarha, ali im to nije pošlo za rukom. Intervju s Vartolomejom mi je otvorio dveri svih pravoslavnih crkava širom sveta. Jer “stići” prvog među jednakima nije ni lako ni jednostavno.
“Kosovska iskušenja”
Intervjui sa skoro svim patrijarsima sveta davali su veliku podršku SPC i srpskom narodu?
– Naravno, to potvrđuju naslovi razgovora: “Nada će pobediti”, “Ulazak u doba nade”, “Ima li izlaza za Srbe”, “Pravoslavlje nije u nemilosti Zapada”, “Molim se za vas”, “Poruke iz nebeskog grada”, “Saosećamo sa Srbima” – kaže Nađa.
Zahvaljujući Nađinoj novinarskoj upornosti, za života patrijarha Pavla, dobila je blagoslov da priredi knjigu “Kosovska iskušenja” o njegovim porukama i poukama.
– Ta knjiga je jedini dokaz višedecenijske borbe patrijarha Pavla koji je uvek isticao da se samo na dostojanstven način može i treba izaći iz tragedije kosovskih sukoba. Odnosno, da u svakoj prilici, budemo ljudi a ne neljudi.
Svetosavski narod
Zahvaljujući knjizi “Kosovska iskušenja” svet će, kaže Nađa, uvideti ko smo, šta smo i kolika je cena našeg pravoslavlja.
– Baš kao što naš patrijarh kaže, treba da budemo ono što u svojoj osnovi jesmo: narod Jevrosime majke, čojstva i junaštva, jetrvice adamskog kolena, narod sevapa, pravičnosti, istinoljublja, a ne narod inata, ljutih kavgadžija i hajdučija. Borben, ali nikad ratoboran, da brani svoje, a ne da osvaja i osvete čini – kaže autorka.
Mnogi danas hoće da budu Evropa i dobro je što to hoće, o tome je patrijarh često govorio!
– Kao svetosavski narod mi smo u Evropi već vekovima, i to u onoj uzvišene duhovnosti koja je od Istoka išla ka Zapadu. Mi smo u njoj ne samo sa sazvežđima svojih svetinja već i sa jednim od prvih evropskih zakonika, Dušanovim. U njemu je i zakonik narodne mudrosti, jezika, sveg našeg istorijskog i duhovnog postojanja.
