Naročito se angažovao na prihvatanju i zbrinjavanju srpskih emigranata koji su dolazili iz evropskih logora.
Spasavanje Srba iz raseljeničkih logora i dovođenje u Ameriku pozitivno se odrazilo na crkveni i društveni život srpskog naroda u Americi. Stvorene su nove crkvenoškolske opštine i parohije i počela gradnja novih hramova.
U manastiru Svetog Save u Libertivilu otvorena je 1945. četvororazredna bogoslovija. Vladika Nikolaj bio je njen prvi rektor i profesor.
Iako već u poodmaklim godinama, neumorno je putovao velikim američkim kontinentom. Ceneći veliki doprinos vladike za svetski mir, nesebičnu žrtvu za svoje bližnje, i njegov ogroman moralni, duhovni i naučni ugled, znameniti Kolumbija univerzitet dodelio mu je 4. juna 1946. godine počasni doktorat.
Obaveštavajući vladiku o ovoj odluci, član Univerzitetskog saveta Kolumbije Čarls Burlingam, u pismu piše: "Vama počasni doktorat nije potreban, ali Univerzitetu će biti čast da počastvuje tako časnog čoveka.
" Na svečanosti je predsednik Kolumbija univerziteta dr Frenk Fakental uručio gramatu Nikolaju, kojom se promoviše "u stepen doktora Svete teologije na Kolumbiji… poznat i častvovan zbog svoje svetosti i milostivosti; koji se uvek i pre svega starao o sirotima i unesrećenima u zemlji što je mnogostradalna; veliki naučnik; veliki propovednik i, iznad svega, velika moralna snaga".
Zahvaljujući na ovom visokom priznanju, vladika je, u svom govoru, između ostalog, rekao: "Ovo priznanje donelo mi je najveće iznenađenje u životu… Ja pripadam malom i tragičnom narodu, čija se jedina veličanstvenost sastoji u njegovoj neodstupnoj borbi ‘za krst časni i slobodu zlatnu’. Međutim, čini mi se da su časni poverenici Saveta pokrenuti tajanstvenim prstom božjim, kako bi počastvovali moj narod time što će počastvovati mene."
