"Bože sveti, podrži nam Knjaza, zdrava, krepka, ohola i slavna, jer na zemlji nit je kadgod bilo, niti će Mu ikad biti ravna. Ovaj narod vrlo dobro znade da je stvoren samo Knjaza radi, da Mu daje poreze i hvale, da Ga dvori i ponizno kadi. Bože silni s visoka žilišta, saslušaj nam našu želju staru, Bože sveti, ne daj nikom ništa, da što više ostane Vladaru.
Radi Njega sva stvorenja žive, radi Njega sunce greje s neba. A taj narod, a tu zemlju našu, podrži je – ako Knjazu treba. Oduzmi nam i želje i glasa, oduzmi nam mudrovanja kleta, da Njegovu nameru ne preči, da Njegovoj mudrosti ne smeta.
Daj Mu s neba najsvetlije dare, policije, špicle i žandare, ako neće da dušmana svali, bar na svome nek srce iskali. Nek narodi našu slavu znadu, a nas puste čmavati u hladu, al’ i onda nek je straža jaka, jera ima sana svakojaka.
(Jovan Jovanović Zmaj u satiričnoj pesmi protiv vladavine kneza Mihaila Obrenovića, 1865)
