– Činjenica je da naši ljudi rade u Africi, a stižu i azilanti tako da postoji rizik da bolest uđe u Evropu, pa i u našu zemlju. U ovakvim situacijama najvažnija je prevencija, i to što je Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja pojačala kontrolu na graničnim prelazima – dodao je Delić.
U Ministarstvu zdravlja Srbije kažu da će pojačati nadzor i na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu.
Epidemiolog Bojana Grgić kaže da zdravstveni nadzor važi za sve koji dolaze iz zemalja u kojima ima kolere, kuge, velikih boginja, žute groznice, virusnih hemoragijskih groznica među koje spada i ebola.
– Rizik po turiste, posetioce i strane državljane koji borave u zemljama gde ima ebole izuzetno je nizak, zbog načina prenošenja infekcije, koji podrazumeva direktan kontakt sa krvlju, sekretima i drugim telesnim tečnostima obolelih osoba – rekla je Grgićeva.
Simptomi ebole su spoljašnje i unutrašnje krvarenje, povraćanje i dijareja. Za ebolu nema leka niti vakcine, ali osobe koje prime tretman odmah nakon što se zaraze imaju veće šanse da prežive. Među ljudima ebola se širi dodirom sa telesnim tečnostima obolelog, uključujući i znoj. Bolest se prvi put pojavila 1976. godine u DR Kongu i dobila je ime po jednoj tamošnjoj reci, a otkrio ju je belgijski naučnik profesor Peter Pio.
Nikad dosta oprezaDa oprez nikad nije suvišan svedoči i sećanje na 1972. u Jugoslaviji kada je kosovski Albanac Ibrahim Hoti iz sela Danjane kod Orahovca sa hodočašća u Meki doneo virus variole vere koji je ubio 35 ljudi. Pogođena je bila beogradska bolnica, gde se bolesnik prvo javio. Vlasti su hitno proglasile vanredno stanje, uvele prisilni karantin u celoj državi. Za dva meseca je epidemija bila gotova. |
