Već na polovini trajanja vašara bilo je znatno više od tri miliona gostiju. Tradicionalno su na Oktobarfestu najbrojniji gosti Italijani, ali ima ih sa svih strana sveta. Ostaće zabeleženo da su u svečanom defileu dugom sedam kilometara ove godine prvi put učestvovali predstavnici srpske zajednice – KUD Soko iz Minhena sa 30 članova u narodnim nošnjama iz Šumadije, Bosilegrada i Glamoča. Posle učešća u svečanom defileu članovi KUD Soko su bili gosti na Oktobarfestu gde su imali rezervisan sto i ručak.
Ispekao 110 volovaZa mnoge posetioce najatraktivnija ponuda u jelu je pečeni vo u šatoru pivare Spaten.
Tamo na pripremi vola za pečenje brine veća ekipa u kojoj je i – Radim 15 godina na Oktobarfestu, sedam godina bio sam u obezbeđenju a osam kao mesar u pripremi vola na ražnju. Za 16 dana vašara ispečemo prosečno 110 volova – kaže Krivokuća, rođen u Augzburgu, odrastao u Mrkonjić Gradu a od 1993. u Minhenu sa porodicom. |
Kao gosti bili su i naši ljudi iz Srbije i Republike Srpske. Tako je Miroslav Knežević bio domaćin desetorici poslovnih ljudi iz Bačke Palanke koji su se lepo proveli posle odigravanja teniskog turnira dublova.
-Većina njih je prvi put na Oktobarfestu, oduševljeni su vašarskom atmosferom. Pre ulaska u šator zagrejali su se u birgartenu uz bavarsko pivo i krajišku pesmu. Svi su imali krajiške kape na glavi i skrenuli su pažnju mnogih gostiju. Čak je došlo i do menjanja krajiških kapa za bavarski šešir i skandinavsku kapu sa rogovima. U jednom trenutku igrali su Glamočko gluvo kolo na oduševljenje posetilaca vašara – kaže zadovoljan Miroslav Knežević.
I dok su se jedni veselili i uživali bilo je dosta zemljaka koji su radili kao obezbeđenje, konobari kao i mnoge druge poslove.
Ljiljana Bojić iz Minhena je već četiri godine u obezbeđenju firme Paxus koju vodi njen momak i koja zapošljava ukupno 250 ljudi. Oko stotinu je angažovano u šatoru Hacker Festzelt .
– Mi smo veliki tim i delujemo kao porodica iako smo sa svih strana sveta. Posao je odgovoran, dosta težak. U naš šator uđe 17.000 ljudi što znači da moramo biti spremni da svakom odgovorimo na pitanje, da ga uputimo ili da mu skrenemo pažnju šta ne treba da radi. Sve to mora da se učini strpljivo kroz razgovor, bez agresivnosti, a posle jednog dana ostajete bez glasa, umorni i fizički i psihički – kaže s osmehom na licu Ljiljana Bojić.
