Potpisivanju su, kako su prenele agencije, prisustvovali i premijeri dveju zemalja Vladimir Putin i Borut Pahor.
Izgradnja gasovoda, kapaciteta 60 milijardi kubnih metara gasa, koštaće 10 milijardi evra i trebalo bi da doprinese smanjenju zavisnosti evropskih potrošača ruskog gasa od tranzita kroz Ukrajinu, koja se protekle dve zime pokazala kao nepouzdan partner.
Putin je posle ceremonije potisivanja izjavio da je sada sporazum postignut sa "svim evropskim partnerima koji su neophodni da projekat bude završen", dok je rusko ministarstvo energetike u saopštenju podsetilo da je Slovenija "peta zemlja koja je podržala projekat na vladinom nivou".
Pre nje, to su učinile Bugarska, Srbija, Mađarska i Grčka.
"Zahvaljujući učešću Slovenije, ruski prirodni gas stizaće do granice Italije, glavnog ciljnog tržišta za projekat", rekao je novinarima jedan izvor iz ruske vlade.
Potpisivanje sporazuma označilo je kraj dugih i napornih pregovora, tokom kojih su dve zemlje morale da reše mnoga važna pitanja, između ostalog i pitanje vlasništva nad kompanijom koja će graditi deo gasovoda kroz Sloveniju.
Gasovod "Južni tok" trebalo bi da bude završen 2015. godine. Za sada se zna da će prolaziti preko dna Crnog mora, do Bugarske, odakle će jedan njegov krak voditi preko Srbije i Mađarske, do skladišta u Austriji, dok bi drugi trebalo da ide preko Grčke, pa ispod Jonskog mora, do Italije.
Slovenačka sekcija gasovoda imaće kapacitet od oko osam milijardi kubnih metara gasa, prenela slovenačka agencija STA.
