Pojac, kompozitor i tekstopisac Ljubomir Ljuba Manasijević umetnik je koji kroz muziku izražava srpski duh, istoriju i kulturu, neguje tradiciju našeg naroda i na nastupima je približava publici.
Ove godine obeležava tri decenije stvaralaštva, tokom koje izvodi autorsku muziku, na stihove srpskih nacionalnih i patriotskih pesama. Ističe da mu je najdublja isnpiracija doneo boravak na Kosovu i Metohiji 1989. godine na Vidovdan, posle čega nastaju njegove dve najznačajnije pesme “Vostani Serbie” i “Oj Kosovo, Kosovo”, koje su stekle popularnost, kako kod nas, tako i van granica naše zemlje. U to se uverio i poslednje tri godine za Vidovdan kada je boravio u Petrogradskoj oblasti gde je nastupao, između ostalog i u Kingisepu udaljenom 150 km od Petrograda.
– U tom mestu Rusi grade prvi hram posvećen jednom srpskom svetitelju, knezu Lazaru. U Rusiji razumeju i osećaju značaj Vidovdana za nas, razumeju i pesmu “Oj Kosovo, Kosovo”. Tamo sam predstavio srpsku muziku. Rusi su fantastično reagovali na pesme koje sam izvodio. Oduševe se kad pevam “Oj Kosovo, Kosovo”. Znaju Rusi dosta o nama i informisani su o Kosovu i sva ta priča kod njih izaziva duboke emocije. Imao sam priliku da se uverim da Rusi znaju te naše pesme i da su mnogi od njih neke i snimili. I monahinje jednog ruskog manastira snimile su “Oj Kosovo, Kosovo” i “Vostani Serbie”, bile su gošće patrijarha Pavla, a novac od prodatog CD šalju na Kosovo. I Portorikanka Samira Pamila takođe je otpevala ove pesme, što može da se vidi na Jutjubu – ispričao nam je Ljuba Manasijević.
On kaže da mu je uvek zadovoljstvo da peva našim ljudima u rasejanju.
– Nastupam i kod nas i u dijaspori, gde me naši ljudi lepo prime. Uvek me raduje kad imam prilike da posetim naše ljude van granica naše zemlje. Ima dosta stvari koje su u žiži popularnosti, ali postoje i neke konstantne koje su na terenu. Postoje ljudi koji vole da čuju nešto što je pravo i dobro, samo im treba to pokazati. To znači da bi možda trebalo više obratiti pažnju na ljude koji rade patriotske stvari, dobre stvari, kvalitetne i da tu bude malo više podrške i poziva ljudi iz dijaspore, na obostranu korist.
Nemanjići ostavili dubok trag
Manasijevića smo pitali šta misli o seriji “Nemanjići” i da li je pogođena muzika u seriji.
– Jeste, jer su radili ljudi koji poznaju srednji vek. U svakom slučaju dobro je što je urađena serija o Nemanjićima, s tim da je moglo da se uradi na jednom višem nivou, po meni. Na jednom otmenijem nivou, jer Nemanjići to zaslužuju, jer su oni ostavili dubok trag i zavisimo od onog što su Nemanjići postavili u to vreme. Dovoljno je da se osvrnemo samo na manastire i eparhije – kaže Manasijević i dodaje:
– Polje duhovnosti kod nas je pospešeno, posebno od 90-tih godina kada se osetila ta potreba za verom, duhovnoišću. Narod je bio gladan da sazna i iskusi to. To je bilo jedno veliko prilaženje crkvi. Ima dosta mlađih ljudi koji su završili škole vezane za etno muziku. Crkveno pojenje je nešto što je dosta dobro postavljeno kod nas i lepo je što skoro svaka crkva ima horove. Imamo jednu pozitivan trend kada je u pitanju duhovna muzika.
Muzika sa dvora
Manasijević trenutno, kako kaže, piše, komponuje i priprema novi materijal vezan za našu izvornu i duhovnu muziku.
– Radim na jednom novom izdanju, proširenju knjiga “Iznad istoka i zapada”, koje su vezane za srednji vek i Nemanjiće. Moglo bi se reći muzika sa dvorova, što je meni bio cilj da se podsetimo tog našeg sjajnog doba, srpske kulture, duhovnosti, državnosti. Promovišem i knjigu “Srpska pesmarica” sa CD.
