Pandemija korona virusa pogodila je čitav svet, zdravlje ljudi je ugroženo, ali već sada se prave prve procene koliko će stradati svetska i srpska ekonomija, a dr Goran Radosavljević, ekonomista i profesor FEFA, u razgovoru za “Vesti” kaže da će ekonomski gubici biti ogromni i da mnogi neće opstati, a oporavak će zavisiti od nas samih, ali i stanja evropske privrede.
Kako će se pandemija odraziti na svetsku privredu?
– Imaće negativan uticaj na globalnu ekonomiju. U prva dva meseca od početka epidemije u Kini, berza je doživela nekoliko velikih padova, cena nafte je pala sa 65 na 26 dolara za barel, a pojedine svetske kompanije čiji su dobavljači uglavnom u Kini su počeli da obustavljaju proizvodnju. Već tada bilo je jasno da kineska privreda neće ove godine porasti šest i više procenata, koliko je krajem prošle godine bilo prognozirano, već će taj rast BDP pre biti na nivou od četiri odsto. Međutim, to je bio tek početak. Prenosom virusa na gotovo sve zemlje sveta, praćeno vanrednim stanjima u gotovo čitavoj Evropi, uvidelo se da su prve prognoze bile suviše optimističke. U ovom trenutku, procene su da će svetska privreda rasti oko jedan odsto u 2020. godini, nasuprot prethodnim prognozama od oko tri procenta. Dakle, za nepuna tri meseca prognoza rasta svetske ekonomije je trostruko smanjena. Verujem da je to tek početak i da će veliki broj zemalja sveta doživeti recesiju u 2020. godini.
U kontekstu ovih događanja koliko će duboko biti pogođena Srbija?
– Pošto je svetska ekonomija postala sistem spojenih sudova, pad svetske ekonomije u ovolikoj meri odražava se značajno i na gotovo sve zemlje. Srbija tu svakako neće biti izuzetak. Na primer, najveći investitori i izvoznici u Srbiji su strane kompanije iz Italije, Nemačke, Francuske, zemalja Beneluksa i Skandinavije, Kine i SAD, a najveće tržište za robu iz Srbije je EU i zemlje regiona (gotovo 80 odsto svog izvoza). Dakle, ako ekonomija u ovim zemljama doživi veliki pad, to će se direktno odraziti i na Srbiju.
Već sad znamo da je najteže pogođen sektor turizma, usluga i saobraćaja?
– Sektor turizma i avioprevoza je potpuno stao. Dakle, to nije pad prometa od 10 ili 20 odsto. To je potpuno zaustavljanje tih sektora. Ugostiteljstvo još nije stalo, ali samo je pitanje trenutka kada će se to desiti. Sledeći su na udaru sektori koji pružaju usluge u oblasti marketinga, pravnici, računovođe i drugi. Sve su to sektori koji će u najvećoj meri verovatno prestati da rade.
Jasno je da te grane bez ozbiljne finansijske injekcije neće moći da se vrate u život.
– Sve zavisi koliko će ovo potrajati. Mislim da će mart mesec još nekako da se preživi, ali ako se ovo nastavi i u aprilu, a po svemu sudeću da hoće, mnoga mala i srednja preduzeća iz ovih sektora će biti pred velikim izazovom. Slažem se da bez ozbiljnih mera pomoći ovim sektorima, oni neće moći dugo da izdrže.
Kako će se to odraziti na kurs dinara, devizne rezerve i inflaciju?
– U ovom trenutku ne vidim da će ova kriza imati uticaj na monetarne agregate niti da se samo monetarnom politikom išta može prevazići. Bez značajne fiskalne politike to nije moguće. Makar u kratkom roku neće doći do pritiska na kurs (nema razloga), niti na devizne rezerve, a inflacija je veoma niska. Podsetiću da su cene energenata značajno pale, ali verujem da će neke druge cene, poput medicinske opreme, značajno biti povećane. Ne očekujem ni veliki uticaj na inflaciju u ovom trenutku.
Naravno, sve zavisi od dužine trajanja pandemije, ali je sigurno da će ekonomski gubici biti veliki.
– Ekonomski gubici će biti ogromni, a mnogi verovatno neće preživeti ovu krizu. Uprkos svemu, mislim da su ekonomski gubici nadoknadivi, dok ljudski životi nisu. Ne zaboravite da ovo pre svega nije ekonomska kriza, ona će biti jedna od posledica. Ovo je pre svega društvena kriza. Nju, bojim se, nećemo moći da lečimo standardnim metodama.
Srbija najviše posluje sa zemljama EU koje su i same pogođene. Koliko će to otežati oporavak?
– Onom brzinom kojom se Evropa bude oporavljala, tom brzinom će i Srbija. Srbija kao zemlja s niskim nivoom BDP i relativno niskim učešćem izvoza u BDP neće u prvo vreme imati možda tako veliki pad BDP (iskustva iz svetske ekonomske krize pokazuju da je taj pad bio manji u odnosu na zemlje s velikim učešćem izvoza u BDP). Međutim, kad bude krenuo oporavak, iskustvo govori da se takve zemlje i sporije oporavljaju. Na kraju će nešto zavisiti i od nas samih, ali u najvećoj meri će naš oporavak zavisiti od oporavka evropske ekonomije.
Država je već najavila pomoć ugroženim sektorima. Da li će to biti dovoljno?
– Videćemo kada mere budu obelodanjene. Moja sugestija je da se pažljivo analizira, da se ne žuri, da se mere pažljivo i umereno doziraju i da budu adekvatno targetirane. To, naravno, nije jednostavno.
Koliko su građani ozbiljno shvatili ovu situaciju koja će imati i ozbiljne ekonomske posledice?
– Verujem da jesu, naročito oni koji su zaposleni u privatnom sektoru. Ipak, za sada se posledice još ne osećaju u toj meri u kojoj su primetne u Evropi, velika otpuštanja još nisu počela, a ja se nadam da ih neće ni biti.
Strah će potrajati
– Kao što sam rekao, ekonomski ćemo se oporaviti, ali najteže će biti pobediti strah. Vidimo u Kini da se sada dešava nešto slično, tj. da se ljudi uprkos tome što je virus pobeđen u nekim mestima nisu vratili svakodnevnom životu.
Dug proces
– Za ekonomski oporavak barem dva do tri puta duže od vremena trajanja krize (zavisi u velikoj meri od strukture privrede). Što se tiče društvenog oporavka, mislim da će trebati veoma mnogo vremena.
