Nakon što su se gotovo sve predstave povukle iz konkurencije Susreta pozorišta/kazališta u Brčkom, to je odlučila da učini i ekipa predstave “Derviš i smrt” Narodnog pozorišta Republike Srpske.
Sve predstave su ipak odigrane, sem komada “Zelene čoje Montenegra”, koja se nije igrala zbog glumaca zaraženih koronom. Talas povlačenja iz službene konkurencije festivala usledio je zbog učešća glumca Branislava Lečića u žiriju ili načina na koji je festival reagovao na problem.
Banjalučko pozorište uputilo je dopis upravi festivala, u kojem je tražilo da njihova predstava “Derviš i smrt”, reditelja Dejana Projkovskog, bude izuzeta iz procesa žiriranja.
“Ipak, iz dubokog uverenja da Narodno pozorište Republike Srpske mora odgovorno postupati prema svojoj publici, odlučili smo da u četvrtak, 25. novembra, kako je prvobitno planirano, pomenutu predstavu izvedemo”, navodi se u dopisu objavljenom i na sajtu festivala.
Lečić je prethodno uprkos kritikama i nizu povlačenja iz takmičenja rekao da se neće povući iz žirija. Drugi član žirija dramski pisac Almir Imširević dao je svoju ostavku na ovoj funkciji zbog, kako kaže, neetičkog odnosa direktora festivala Jakova Amidžića prema njegovim kolegama, pozorišnim ljudima.
Glumac Rade Šerbedžija u pismu festivalu rekao je da će odžati koncert najavljen za zatvaranje festivala, ali da traži da uoči njegovog nastupa ne bude dodeljivanja nagrada, kao i da su za njega pobednici kolege koje su se solidarisale. On je kritikovao festival zbog odnosa prema umetnicima koji su se povukli iz učešća.
Na Susretima pozorišta u Brčkom, prvo se povukla iz takmičenja ekipa predstave “64”, autorke Tene Štivičić, Ateljea 212, koja je u proglasu navela da su predstavu, u režiji Alise Stojanović, odigrali iz poštovanja prema publici, ali da ne žele da njihov rad ocenjuje član žirija, Branislav Lečić.
Kako su naveli, razlog tome je što se on “aktivno uključio u podelu medija u Srbiji na podobne i nepodobne, baveći se u, za njega, podobnim medijima, isključivo iživljavanjem, zlostavljanjem i u svakom smislu maltretiranjem Danijele Štajnfeld”.
Na sajtu Susreta pozorišta/kazališta u Brčkom objavljen je zatim tekst pod nazivom “Drskost i blamaža, ali na svoj račun”, u kojem je kritikovan Atelje 212 zbog napuštanja festivala, a potom su usledili talas solidarnosti umetnika i istupanja iz konkurencije za nagrade tog regionalnog festivala.
Reditelj Dino Mustafić, čiji je komad “To nikad nigdje nije bilo” u izvođenju Narodnog pozorišta Sarajevo izveden na susretu pozorišta, uputio je pismo Direkciji ovog festivala u kojem je predložio da ove godine predstave ne budu ocenjivane. Direktor Susreta Jakov Amidžić je, međutim, odbio ovaj predlog, jer kako kaže ovaj festival ima pravila.
Kokan Mladenović, reditelj predstave “Šindlerov lift” i pisac Darko Cvijetić povukli su se sa 38. susreta pozorišta/kazališta u Brčkom, ali Kamerni teatar 55, koji izvodi tu predstavu, odluku o primanju eventualnih nagrada ostavio je eventualnim dobitnicima tako da svako ima priliku da se sam izjasni da li želi da primi nagradu ili ne.
Ja mislim da je sve ovo malo preterano. Zašto se i dalje satanizuje čovek koji, očigledno, nije počinio delo koje mu se stavlja na teret ? I zbog čega on ne sme da izađe u javnost sa svojom pričom ? Ili za sve vas postoji samo jedna verzija koju je gospođica ispričala ? Pitam se ko stoji iza Štajnfildove, kada je svi ovako favorizuju, bez obzira što je dokazano da je sve lagala ? Zar kolege glumci tako malo imaju poverenja u kolegu sa kojim su čitav život na istom poslu ? Sve ovo ima, čini mi se, sasvim drugi cilj, a to je, po svemu sudeći, uništiti čoveka po svaku cenu ! Pita li se iko kako sve to podnosi Lekina porodica i kako sve ovo utiče na njih ? Nadam se samo da vreme radi u Lekinu korist i da će cela istina kad tad izaći na videlo. Pozdrav i podrška za izvanrednog glumca i čoveka ! Leko, ima nas koji te poznajemo, cenimo, i podržavamo !
Komentar da taj čovek očigledno nije počinio delo o kome se govori , najblaže rečeno nije korektan. To što tužilaštvo nije pokrenulo postupak znači samo da nemaju materijalne dogaze da bi postupak pokrenuli po službenoj dužnosti. Materijalni dokazi su svedoci ili npr. izveštaj lekara. To naravno nije moguće posle toliko vremena do kada se Danijela osmelila da o tome govori. To je jednostavno reakcije žrtve i to na žalost veoma uobičajena. Rakcija kolega tog bivšeg glumca govori sama za sebe. Mnogi su već od početka odbili saradnju sa njim čak i pre nego što se odlučio za politički luping. Očigledno je da ga mnogi znaju, i da znaju kako se ponaša i kakve je naravi. moj utisak je isti. Sama rečenica posle poligrafa (koji psihotate ili npr. glumci mogu jednostavno da prevare i koji nije dokaz čak ni na sudu ) da “Leka leči” je izjava psihotate. U tom trenutku da se obraća na takav način, to baš i nije normalno. Jednostavno verujem Danijeli i Marini i tačka. A nisam ni jedini koliko vidim.