Dok kriza hara svetom i mnogi ostaju bez posla i mogućnosti da prehrane svoje porodice, a pogotovu da pomognu drugima u nevolji, humanost čitalaca “Vesti” ne jenjava. Naprotiv, pomoć dobrih ljudi iz naše dijaspore svakodnevno stiže u mnoge delove Srbije i bivše Jugoslavije, pa i u Rašku oblast, odakle je u svet, trbuhom za kruhom, otišlo oko 50.000 žitelja, najviše sa Peštera, Golije, Rogozne i Kopaonika. Starima, bolesnima i siromašnima u ovom kraju pomažu i dobrotvori koji nisu poreklom sa ovih prostora. Neretko donacije stižu i od Amerikanaca, Rusa, Turaka, Albanaca, Makedonaca, Bosanaca.
Bez vode i struje
I anonimna dobrotvorka iz Amerike, koja godinama pomaže Novopazarki Atifi Ljajić i njenoj ćerki Alini, nije iz ovih krajeva, ali je dobrotom vezana za ljude sa ovih prostora, posebno za odvažnu i siromašnu Atifu kojoj, nakon pisanja “Vesti”, već dve godine obezbeđuje krov nad glavom. Da nije ove humane žene, dobre duše i velikog srca, Atifa i Alina ne bi mogle da obezbede smeštaj i verovatno bi se smrzavale u nekoj straćari bez vode i struje.
– Sa svim povećanjima, penzija mi je oko 20.000 dinara (160 evra). Ne možemo da se čestito prehranimo i Alini platimo obdanište, a kamoli da se obujemo i obučemo, platimo kiriju za stan, struju, vodu, komunalije. Da nije dobrih ljudi koji nam povremeno pošalju pomoć, ne znam kako bismo opstale. Žao mi je zbog Aline, jer nema što i druga deca – priča Atifa, “čuvena Novopazarka”, žena koja je prvim porođajem u 60. godini, nakon četvrte vantelesne oplodnje, pomerila mnoge granice, mnogim ženama dala nadu i ispunila svoju najveću želju da se, makar i u poznim godinama, ostvari kao majka.
– Sve što sam imala dala sam za lekare i bolnice. Bog mi je na kraju uslišio želju, imam Alinu moje najveće blago. Nadam se da će Svevišnji poslati još nekog dobrotvora da mi pomogne da moju ćerku izvedem na put. Nisam mogla da biram kad ću je dobiti – priča Atifa i ističe da je strepela prvih dana oktobra, jer nije znala da li će joj dobrotvorka iz Amerike platiti stan za još šest meseci.
– Konačno je stigla i ta radosna vest, do proleća ćemo mirnije spavati. Hvala beskrajno ovoj divnoj i plemenitoj ženi, Bog neka je čuva i sreća prati. Lakše nam je ovih dana, mada teškom mukom skupimo novac i za druge dažbine i golo preživljavanje – dodaje Atifa i naglašava da se najviše razočarala u gradske vlasti u Novom Pazaru koje joj nisu pomogle.
Dolazak zime
Vrednu donaciju od 200 australijskih dolara poslala je i naša čitateljka Jelena iz Melburna koja je sa po 100 dolara obradovala polušlogiranu i usamljenu staricu Slobodanku Milošević iz zabite Znuće na Rogozni, kojoj dobrotvori iz dijaspore pomažu desetak godina, i siromašnu baku Danicu Veljović i njenog sina Radana iz Dobrinje na Pešteru, koji su tek odnedavno štićenici našeg Humanitarnog mosta. Bake su se puno obradovale jer im je, pred dolazak zime, pomoć nikad potrebnija.
– Još prikupljam ogrev, namirnice, lekove. Da nije dobrih ljudi bila bih u velikoj nevolji. Ovako, uz poneku donaciju, nadam se da će kuća biti topla i da ću nekako dočekati proleće. Hvala dobrotvorki Jeleni, hvala svim dobrim ljudima koji su mi do sada pomogli. Oni su mi jedina radost i sve što imam – poručuje ova siromašna i teško bolesna starica sa Rogozne.
Brvnara
– Mi prikupljamo novac za obezbeđivanje i utopljavanje naše brvnare koju i najmanje nevreme može da sruši. Svaki dinar nam mnogo znači, hvala humanoj Jeleni iz Australije, želimo joj dobro zdravlje i sreću u životu – poručuje baka Danica.
Dete bez knjiga
Alina je predškolac, Atifa jedva uspeva da plati boravak u vrtiću, knjige za predškolce nije mogla da joj kupi.
– Zvali su me iz vrtića i tražili 10.000 dinara (oko 80 evra) za Alinine knjige, nisam mogla da ih obezbedim, jer to je polovina moje penzije. Tražila sam pomoć u opštini, ali nije vredelo, nisu mogli da mi pomognu ni u centru za socijalni rad jer, kako su mi rekli, nemaju novca za svu sirotinju u Novom Pazaru. Sada su mi sve nade dobri ljudi, valjda će nam neko pomoći da i Alina dobije knjige – kaže Atifa.
