Prošao je još jedan doček Nove godine, a vi ste tako umorni i od novih želja za Novu godinu, potrošenih obećanja… Toliko, da se dvoumite i šta da poželite kad će najverovatnije to biti pusti san. I onda se zamislite – pa, zašto je to tako… Zašto nam se želje zaista ne ostvaruju lako, kao zamahom čarobnim štapićem? A onda se setite i nekih želja koje su se ostvarile, a nisu vas usrećile ni na jedan dan. Vrlo često, spisak novih želja je pametno početi sa onim što u stvari, nećemo.
Većina nas, novogodišnje odluke povezuje sa planiranjem novih želja, novih obaveza, a umesto toga, ponekad je pametnije odbaciti stare.
Demotivacija se pogrešno smatra manje herojskom od motivacije, ali je često potrebno više hrabrosti da se odustane od nekih loših odluka, stvari i ljudi, kao i da ostanete istrajni u tome. To čak i predstavlja izazov – predati se i istrajati u pravim, a ne pogrešnim aktivnostima. Odustajanje od neke obaveze može stvoriti lažan utisak da se odustaje od samog života, a to jednostavno može dati životu neki novi, bolji smer.
Evo jedne ideje: umesto da obećavate da ćete za Novu godinu poželeti i dodati nove stvari tipa – više vežbanja, više dijete, truda ili posvećenosti – razmislite o novogodišnjoj rezoluciji koja oduzima. Identifikujte nešto što još uvek pokušavate da uradite, nešto bez čega mislite da ne možete, ali možda možete. Onda to odbacite sa liste, umesto da samo dodajete nove želje i obaveze.
Demotivacija je nedovoljno cenjena vrlina. Toliko se fokusiramo na negovanje postojanosti, posvećenosti, lojalnosti i motivacije da nešto uradimo, da ne primećujemo da nas to može naterati da udaramo glavom o zid do besvesti, jurimo snove koji ne mogu, neće ili jednostavno ne bi trebalo da se ostvare.
Kako spojiti hrabrost za novim i mir koji daje odustajanje?
U vezi vaših planova i ciljeva, nekada je bolje nastaviti da pokušavate, nekada je bolje odustati. To je ono u čemu se sastoji težnja za mirom i spokojstvom, dilema sa kojom se svi suočavamo stalno – pogađanje trenutka kada treba imati hrabrosti da se zadržimo na ostvarenju ciljeva, a kada da imamo smirenosti da odustanemo od nečega.
Znamo kako je istrajati kada je trebalo da odustanemo, i odustati kada je trebalo da istrajemo. Svi znamo kako je gledati kako vas drugi pritiskaju da nešto nastavite ili obrnuto, kada vam nedostaje upornosti da se držite nečega što vredi raditi.
Imati spokoja da prihvatite ono što bi se, u stvari, moglo poboljšati, je propuštena prilika. Imati hrabrosti da promenite ono što se ne može poboljšati je gubitak energije. Zato tražimo mudrost da primetimo razlike koje utiču na to gde treba da pametno uložimo svoju energiju? Zato je odustajanje jednako važno kao i nastavak.
Bajke i filmovi skoro uvek favorizuju hrabrost. Nema mnogo filmova o ljudima koji herojski odustaju. Ali odustajanje u nekim slučajevima zaista može biti herojsko. Potrebna je prava hrabrost da priznate da ste završili sa nečim ili nekim, bezbroj puta pokušavajući da uradite nešto za šta shvatate da više nema smisla. Potrebna je prava hrabrost da biste priznali da ste pogrešili.
Odustajanje od loših ciljeva oslobađa energiju
Odustajanje od jedne obaveze, plana ili cilja ne znači odustajanje od života. To oslobađa energiju za druge, bolje planove. Zamislite samo energiju koju ćete osloboditi i dobiti natrag ako odbacite neku staru, već izmrcvarenu obavezu.
Ipak, možete se osećati u tim trenucima kao da odustajete od života. Često se osećamo i dopuštamo da nas obaveze definišu. Šta će vam ostati ako napustite obavezu, osobu, posao? Možete to doživeti i kao samu smrt. Zato je za takve odluke potrebna hrabrost. Možda ćete biti iznenađeni kada saznate da ste još uvek ovde i da više pažnje trebate da posvetite nekim drugim aktivnostima.
Šta biste želeli da odbacite? Možda je to staro prijateljstvo, a ne znate kada ste se zadnji put videli ili čuli sa vašim nekada dobrim prijateljem, ljubavna veza koju niste imali srca da prekinete. Možda je to čežnja za nekim bivšim stanjem duha ili tela, vitkijom figurom, slobodnim vremenom, opuštenošću. Možda je to karijerna ambicija koja nikuda ne vodi. Možda je to hobi koji vam sada samo zadaje brige. Ili je to možda tim, ideologija, ili neka druga strast.
Birajte svoje bitke
Očigledno, ispuštanje nečega može biti i opasno, pa pažljivo birajte. Spaljene mostove može biti teško ili čak nemoguće obnoviti. Ali, i održavanje obaveza u ćorsokaku, takođe može biti opasno za vaše mentalno zdravlje.
Bitno je da nastavite vašu potragu za mudrošću, da napravite razliku između onoga što vredi i ne vredi truda. Birajte svoje bitke, birajte gde da usmerite svoju dragocenu pažnju.
U korist odustajanja od stvari može se reći koliko i u prilog tome da se stvari “drže”. Ni jedno ni drugo nije čista univerzalna vrlina. Izazov sa kojim se svi suočavamo je da odustanemo i držimo se pravih, a ne pogrešnih stvari za nas.
Potrebna je hrabrost da odete – hrabrost koja je lakša ako ste nekoliko puta odustali, uštipnuli se i otkrili da ste još uvek ovde, još uvek živi, još uvek spremni za nove puteve.
Ponekad odustajanje može biti jednako oslobađajuće kao i skidanje para preuskih cipela koje ste nosili toliko dugo, da više ne primećujete koliko vas žuljaju. Nova godina, univerzalno vreme za svođenje računa – može biti sjajno vreme da primetite datume isteka vaših obaveza i da se oslobodite onih kojima je istekao rok.
Možda ćete se osećati krivim što svoju novogodišnju rezoluciju niste začinili nekom novom, “teškom” obavezom. Ako jeste, setite se hrabrosti koja je potrebna da je mirno pustite, i nađete svoj novi pravac, cilj ili luku gde stvarno uživate, i onda će i put do vaših pravih stvari biti i brži i lakši. Verujte sebi.
