U Crkvi Svetog Save na Vedingu u Berlinu održana je završna školska priredba odeljenja dopunske nastave na srpskom jeziku.
Nastavu pri ovoj crkvi vodi nastavnica Marija Aleksić, zajedno sa veroučiteljicom Radmilom Milovanović. Posle Svete liturgije i pričešća, deca su pred brojnim vernicima izvela program, koji je sa njima pripremila omiljena učiteljica Marija. Pored tradicionalnih školskih sadržaja, Aleksićeva uvek nastoji da izvođački program obogati novim pesmama i recitacijama, koje decu dodatno motivišu. Priredba je počela pesmom “Ostajte ovde”, a uz violinsku pratnju Anastasije Milenković đaci su otpevali i pesmu “Razgranala grana jorgovana”. Zatim je recitovana “Molitva”, “Bliži se, bliži leto”, “Šta je osmeh” i “Hvala Vuku za azbuku”, a pevane su se i pesme “Vidovdan” i “Đurđevdan”.
Posle priredbe, protojerej stavrofor Radomir Kolundžić je deci prvo podelio naforu i poklone koje je pripremila crkva, a onda im je učiteljica Marija podelila i knjižice.
Bojana Mein, rođena Čenić iz Banjaluke, koja je na gitari pratila sina Janija, nije krila svoje oduševljenje celokupnim programom:
– Bilo je veoma interesantno, učiteljica Marija je sve to odlično pripremila, i odabrane teme briljantno obradila. Sve je bilo tu, i leto, koje se, posle dvogodišnjih ograničenja, polako zahuktava, Vidovdan, kao i poruke deci Vuka Karadžića i Desanke Maksimović. Deca koja su do sada uspela da nauče da sviraju neki instrument obradovala su nas melodijama poznatih tradicionalnih pesama.
Bojanin sin Jani Mein otkrio nam je svoje sportsko-muzičke aktivnosti.
– Mama mi je pritekla u pomoć pri izvođenju pesme “Đurđevdan”. Volim da sviram gitaru, ali sam privremeno sprečen jer sam slomio ruku na fudbalu, pa je ovog puta mama preuzela moju gitaru. Četvrti sam razred, sviram već tri godine, a od pre četiri godine treniram fudbal u klubu SV Sparta Lihtenberg. Učili smo da pevamo dosta pesama, sreća da je mama danas preuzela deo moje uloge, kako bih ipak otpevao “Đurđevdan”.
Raspust u Mrkonjić Gradu
Anastasija Čegar je ponosna što je otpevala pesmu “Vidovdan”.
– Završila sam peti razred i cela školska godina nam je baš lepo protekla. Bilo je mnogo bolje nego ranije, kad smo zbog korone morali da pratimo nastavu od kuće. Moji roditelji su pre 11 godina došli iz Mrkonjić Grada, a ja sam ovde rođena. Tata je inženjer, a mama radi u zdravstvu. Svake godine obavezno provedemo mesec dana u Mrkonjić Gradu, gde imam mnogo prijatelja.
Anastasijin brat Andrej dodaje:
– Idem u prvi razred, a danas sam pevao pesmu “Jeste li znali”. Ova školska godina nam je zaista dobro prošla, a imam drugare sa kojima pričam srpski i van škole. Pre pola godine, počeo sam i da treniram fudbal u klubu BFC Rajnikendorf. Radujem se što ćemo uskoro opet u Mrkonjić Grad, gde obično provodimo ceo raspust.
Na gipsu i ćirilica
– Sviranje gitare učim redovno onlajn, od nastavnika koji živi u Banjaluci. Tako sam naučio da sviram puno pesama, i veoma je zabavno na tim onlajn časovima. Neko vreme moram da nosim gips, na koji su mi se ispotpisivali drugovi iz redovne nemačke škole, a raduje me što su se tu ipak našla i imena ispisana na ćirilici. Na raspust ćemo, kao i uvek, kod babe i dede u Banjaluku, gde imam drugare.
Hvala đacima, očekujemo nove
– Lepo je videti kako su se đaci koji dopunsku nastava pohađaju ovde pri hramu Svetog Save potrudili da na kraju školske godine izvedu raznolik program, s mnogo pesama, recitacija, muzike. Najsrdačnije zahvaljujem deci, učiteljici Mariji i veroučiteljici Radmili.
Nedavno, pred petrovski post smo već imali sličnu priredbu u hramu. Tada su uz đake učestvovala i druga deca iz prohije koja ne pohađaju nastavu ovde. To je da tako kažem bila i neka vrsta reklame za Srpsku dopunsku školu. Apelujem, pre svega na roditelje, da upišu decu na dopunsku nastavu koja i ovde u Berlinu pruža najmlađima da bolje nauče svoj jezik, istoriju i kulturu srpskog naroda, veronauku takođe. U školi mogu da se upoznaju međusobno, druže u njoj, ali i posle škole i tako ojačaju srpsku zajednicu u Berlinu – izjavio je za “Vesti” protojerej stavrofor Radomir Kolundžić.
