Na filmu je debitovala ulogom novinarke u “Mirisu poljskog cveća”, a već za prvu veću ulogu devojke koja sumnja u ljubav svog mladića u “Nacionalnoj klasi” Gorana Markovića nagrađena je u Puli Zlatnom arenom.
Na festivalu u Nišu dva puta je ovenčana priznanjem “Carica Teodora”. Prvi put za ulogu vlastelinke u filmu “Dorotej” Zdravka Velimirovića, a drugi put za ulogu partizanke u filmu Lordana Zafranovića “Pad Italije”. Gorica Popović bila je članica čuvene grupe Suncokret.
Rođena je u Kragujevcu, a kako je njen otac radio u teatru “Joakim Vujić”, tako je Gorica od najranijeg detinjstva odlazila u pozorište, koje će joj postati drugi dom.
U karijeri dužoj od četiri decenije ostvarila je na desetine uloga, a publika je najviše pamti po ulozi simpatične sekretarice Dare u kultnoj seriji “Bolji život”. Legendarna glumica često boravi na Srebrnom jezeru gde uživa u prirodi. Društvo joj pravi suprug Nenad Petrović, vrhunski muzičar i član grupe No Smoking Orchestra.
“Lažljivica” pred bečkom publikom
Početkom oktobra pozorišna predstava “Lažljivica” napunila je salu Akzent teatra u austrijskoj prestonici, a publika je uživala u istinskom prazniku umetnosti. Velike glumice Gorica Popović i Seka Sablić oduševile su gledaoce.
– Sa predstavom “Lažljivica” gostovali smo u Beču, a zbog korone dugo nismo išli u inostranstvo. Bilo je izvanredno, sala je bila puna – 500 gledalaca. Ta bečka publika, zapravo naši ljudi u Austriji veoma vole umetnost. Nosim najlepše utiske iz Akzent teatra, a uslovi za nastup su stvarno bili vrhunski. Ta predstava postavljena je još 7. februara prošle godine, ali zbog pandemije nismo je mnogo igrali. Bilo je predviđeno da idemo i u Cirih, ali nismo mogli tog datuma kad nam je ponuđen, zatim smo pregovarali i sa Torontom, ali korona je eto mnoge stvari onemogućila. Hvala bogu, publika u Beču nas nije zaboravila. Mnogo volim publiku u dijaspori, mnogo puta sam gostovala i u Kanadi, Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji i znam da su naša gostovanja i prilika da se ljudi sretnu i ispričaju, da se odmore od svojih obaveza i naravno uživaju u predstavi.
Gorica neumorno snima, a u planu su i novi projekti.
– Sad trenutno završavam drugu sezonu serije “Klan”, to je serija koja je bila vrlo gledana. To je priča o mladim ljudima koje regrutuju i koji postaju kriminalci najvišeg ranga. Režirao je Boban Skerlić, a ja igram majku jednog od tih kriminalaca koga tumači Ivan Zarić. Uskoro započinjem snimanje jedne vrlo simpatične serije tzv. sitkoma, već imamo četrdesetak epizoda napisanih, zove se “Zbornica”. Serija prati dešavanja u jednoj školi, a ja igram jednu opasnu tetkicu, snimanje će biti u Beogradu u samo jednom objektu. Biće naporno, a ja se radujem tom poslu.
Goričin suprug je muzičar i putuje sa Emirom Kusturicom, sviraju zajedno od 1999. godine.
– Evo, upravo su se vratili iz Lisabona, ali on ujedno predaje u Muzičkoj školi “Stanković” i često mi prepričava probleme šta se sve dešava u školama, sa čime se susreću nastavnici, tako da mi je to bila velika pomoć. Po onome što mi on priča vidim da je scenario pogodio srž problema.
Bez rizika nema života
Naša sagovornica je svim bićem posvećena svakoj svojoj ulozi.
– Posebno mi je draga uloga Cvetane u seriji “Švindleri”. To je jedna kontroverzna žena, koja je u suštini dobrog srca, dobrih namera, ali okruženje i sticaj okolnosti utiču da se svašta dogodi. Stvarno sam uživala igrajući tu kompleksnu rolu. Drag mi je i lik Vesne u seriji “Kaljave gume”.
– Postoji ta izreka “Ko god nije skrenuo s puta i iskaljao gume, kao da nije živeo”. Znači treba odgovoriti životnim izazovima, to je zapravo priča ove moje junakinje Vesne – iskaljala je gume u jednom trenutku. Reč je o jednoj temi, koja intrigira ljude, a to je činjenica da život ne staje posle šezdesete godine. Zreli ljudi ne pristaju na kraj, ne pristaju na silazni životni period, nego idu dalje i ne staju.
Godine nisu ograničavajući faktor i kada je reč o radu naše proslavljene glumice.
– Sada se više snima, ima mnogo serija, obrađuju se i teme gde su potrebni glumci svih životnih doba. Uvek kažem, pošto sam nedavno otišla u penziju, da neko mora da igra i babe i dede. U inostranstvu je to mnogo češći slučaj da se stariji ljudi stavljaju u fokus priče, kod nas je to ipak ređe.
Gorica kaže da nije isuviše probirljiva kada je o ponuđenim ulogama reč.
– Scenario je naravno važan, ponekad prihvatim i nešto “malo” kad vidim da od toga nešto može da se napravi. Važno mi je i ko je reditelj i kakva je ekipa, to su razni elementi koji treba da se sklope i da se sagledaju. Ali u suštini nisam mnogo odbijala uloge.
Putovanja sa Suncokretom
Uloga sekretarice Dare iz kultne serije “Bolji život” i dan-danas prati popularnu glumicu.
– To je jedan divan lik i krasna serija, koja se i danas vrti i gleda i ne smeta mi to što me pamte po tome, jer hvala Bogu, iza mene ima toliko uloga, toliko urađenih stvari, a široki auditorijum je zapamtio moju Daru ili recimo caricu Milicu, ili kako sam ubila ljubavnicu knjaza Miloša u seriji “Vuk Karadžić” kao kneginja Ljubica. To se naravno i zaista desilo, to je istorijski podatak. To ljudi pamte, tako neke stvari, pa mi nije neobično zašto su zapamtili baš ove uloge.
Od kada je diplomirala glumu 1976. godine Gorica neumorno radi.
– Nakon diplomiranja radila sam kao asistent kod profesora Branimira Đorđevića na predmetu dikcija, a onda sam na glumi bila asistent kod Predraga Bajčetića, pa kod Minje Dedića. Godine 1982. pozvali su me u Atelje 212.
Prvu ulogu je ostvarila u kultnom “Mirisu poljskog cveća”.
– Zapravo, pre ove prve uloge imala sam ulogu u “Krvavoj bajci”. Tad sam još bila u školskoj klupi. Igrala sam mladu kojoj streljaju mladoženju. To bi moglo da se uzme kao moj početak, ali ipak je to bilo kad sam bila učenica. Imala sam svega 16 godina. Da ipak prvu rolu sam ostvarila u ostvarenju Srđana Karanovića “Miris poljskog cveća”.
Gorici je muzika veoma važan segment života, a bila je deo kultne grupe Suncokret.
– Nekako mi je bilo najlakše da pristanem kada me je Bora Đorđević pozvao posle Akademije da budem deo te grupe. Bilo mi je drago, ali sam opet bila svesna da sam postala glumica i da treba da stvaram svoj glumački prostor. Ali, bilo mi je milo što me je Bora tražio, stalno smo putovali, radili, snimali, ali u jednom trenutku sam shvatila da mi to ipak, uzima više vremena nego što treba i da moram da se posvetim glumi. Počela su snimanja, počela sam da izostajem sa koncerata i onda smo se raspali. Mi smo i danas prijatelji, imamo svoju grupu na Vajberu, redovno se dopisujemo, viđamo čak i sarađujemo. Stalno nas pitaju kada ćemo nešto da snimimo, međutim, mi se povremeno okupimo, bili smo gosti na koncertu Bilje Krstić u Centru Sava.
Slika, veze i štrika
Legendarna glumica potiče iz umetničke porodice.
– Otac mi je bio slikar u kragujevačkom pozorištu gde je proveo radni vek, pokojni brat je bio slikar, kao i stric, tako da sam rasla okružena umetnošću. I majka je imala mnogo smisla, čak imam neke njene slike koje je radila kao učenica, a kasnije se dala na ručne radove, pačvork. Mnoge stvari koje ja sada radim, a radim mnogo, pokupila sam od nje, možda i nesvesno. Nekako je potpuno logično da sam ja okrenuta likovnoj umetnosti, volim boje, slikam na drvetu, radim pačvork, vezem, štrikam i pravim izložbe.
Kratka forma “Peline đakonije” oduševila je publiku.
– Imala sam divnu baku koja je poživela 90 godina. Čuvala nas je, kuvala i brinula o nama, kada su roditelji radili. Moj pokojni brat je bio fantastičan kulinar i ja sam smislila jednu igranu formu “TV kuvar”. Pravili smo tradicionalna jela u dvadesetak epizoda.
Gorica je snimala sa velikim svetskim imenima.
– Pristup glumi i liku se ne razlikuje kod svetskih imena i naših domaćih glumaca. Uslovi su možda drugačiji, cenjeniji su da tako kažem, kod nas je sve to malo onako “lako ćemo”. Ko god je uspešan tamo znajte da je pravi umetnik, tu nema laži, nema prevare.
I danas u brojnim serijama Gorica radi sa mladim glumcima, koji tek počinju karijeru.
– Veoma volim mlade ljude. Rad sa njima je zapravo dvostruka korist, i oni na mene utiču energetski dobro, a oni od mene mogu da čuju mnogo korisnih saveta…
Lepo sećanje na Breda Pita
– Kris Malki iz “Kaljavih guma” je veliki profesionalac, baš kao i Bred Pit sa kojom sa radila kada je bio veoma mlad. To je film Bože Nikolića “Tamna strana sunca”. U tom ostvarenju nepokretnu majku Breda Pita tumačila je Milena Dravić, a ja sam bila njihova kućna pomoćnica. Bred Pit je bio mlad, tek je počinjao, ali profesionalac, divan, siguran u sebe. U Crnoj Gori smo snimali, ceo taj rad sa njim mi je ostao u veoma lepom sećanju. Svi ti veliki glumci imaju odličan odnos prema poslu, pa je sjajno raditi sa takvim profesionalcima.
Izložba na Srebrnom jezeru
– Evo sad sam ovde na Srebrnom jezeru imala jednu izložbu. Biblioteka u Velikom Gradištu tj. njena direktorka je smislila da imaju pokretnu biblioteku na jezeru. da ne bi turisti morali da odlaze u grad. Oni su tu imali jedan lep štand, gde su se iznajmljivale knjige i tu smo napravili i izložbu mojih radova. Bile su to slike na drvetu, ogledala, daske za seckanje, pačvork prekrivači, jastučići, vezovi.
Hitovi za sva vremena
– Kao grupa Suncokret bili smo svuda lepo dočekivani… Ljudi i danas vole tu grupu, ostali su neki hitovi “Prvi sneg”, “Moje bube”… Imali smo jedan album i nekoliko malih ploča. Taj album je veoma tražen kod sakupljača ploča i, koliko čujem, baš je na ceni.
