Samo dan nakon Ambasade Rusije i Ambasada NR Kine u BiH uputila je OHR-u diplomatsku notu u kojoj se navodi da vlasti ove zemlje ne prihvataju legitimitet Kristijana Šmita kao novog visokog predstavnika u BiH.
Predsednik Kine Si Điping stao je uz Republiku Srpsku. Diplomatsku notu potpisao je ambasador Kine u BiH Đi Ping, a sem na adresu visokog predstavnika ova nota je prosleđena i Ministarstvu inostranih poslova u Savetu ministara.
Ovo je reakcije dve supersile nakon što su u Savetu bezbednosti UN prošlog meseca kao
stalne članice podnele zajedničku Rezoluciju kojom je zatraženo zatvaranje OHR-a u BiH.
Za Rezoluciju su tada glasali predstavnici Rusije i Kine, dok je 13 drugih članica SB UN
bilo uzdržano. Dr Milan Blagojević, nekadašnji sudija Okružnog suda u Banjaluci, koji je
zbog spornog Inckovog zakona prošlog meseca podneo ostavku, ističe za “Vesti” da su diplomatske note i Rusije i Kine dokaz da ove dve svetske sile ne žele da prihvate samovolju Zapada koji bi suprotno međunarodnom pravu da “nametne svog visokog predstavnika u BiH”.
– U Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma jasno se propisuje da nema imenovanja visokog predstavnika bez Rezolucije SB UN, što se nije dogodilo sa Kristijanom Šmitom.
U tome se, po meni, ogleda značaj ove diplomatske note Kine, jer je time jasno poručeno da Šmit nije visoki predstavnik. Dosledno tome, iz ove note dalje proizlazi kao posledica da se zvanična Kina s njim ne može sastajati službeno pošto on nije visoki predstavnik. Iz toga proizlazi i da Kina neće priznati ni bilo koji akt koji bi Šmit eventualno pokušao da nametne, kao što ni Rusija to ne bi priznala, jer iz nota Rusije i Kine pravno-logički proizlazi da kad ne prihvataju Šmita za visokog predstavnika ne mogu prihvatiti ni bilo koji akt
koji bi on ovde nametnuo – ističe Blagojević i dodaje da očekuje da ove dve supersile uskoro izdaju note u kojima ne prihvataju sporne izmene Krivičnog zakona BiH koje je
upravo prethodni visoki predstavnik doneo na kraju svog mandata.
Profesor dr Željko Budimir, docent Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, ističe da ovakva
odluka NR Kine nikoga ne treba da čudi zato što je ova zemlja principijelna u poštovanju međunarodnog prava, a posebno Dejtonskog sporazuma.
– Dolazak Šmita mimo potvrde Saveta bezbednosti i procedure izbora koja je predviđena i Aneksom 10 je pokazala da Kina ostaje principijelna da ne prihvata legitimitet i legalitet osobe koju je izabrao samo deo međunarodne zajednice. Takav, nedvoslimen stav je veoma dobar za poziciju Srpske, koja upravo kroz poštovanje Dejtonskog sporazuma i međunarodnog prava brani svoj status unutar BiH – ističe profesor Budimir.
Prema njegovim rečima, potezi ambasada Rusije i Kine neće prouzrokovati dodatne napetosti u Bosni.
– Politička kriza u BiH je tu, kao što su vidljive i posledice nelegalne odluke odlazećeg visokog predstavnika Valentina Incka koju je pretočio u zakon. Političko
Sarajevo očekuje da umesto legalnih institucija BiH, Predsedništva, Saveta
ministara, odluke donosi čovek koji se predstavlja za visokog predstavnika umesto demokratskih institucija. Njima očigledno uvek treba neki tutor koji će nametati odluke drugim narodima. To je neprihvatljivo i dugoročno gledano bi vodilo u
nestanak Republike Srpske. Plašim se da smo svedoci najveće političke krize od Dejtonskog
sporazuma do danas i da je ta kriza stvorila BiH kao nefunkcionalnu državu i društvo. Izlaz iz ovog problema je moguć jedino ako
se sporni zakon povuče, a odlučivanje vrati u institucije BiH – ističe dr Budimir.
Ukinuti i sporni zakon
Dane Čanković, predsednik nevladine organizacije Izbor je naš, ističe da Kina snažno brani međunarodno pravo suprotstavljajući se dosadašnjoj praksi diktature jedne velike sile.
– Za očekivati je sada da će Rusija i Kina nastaviti sa odbranom međunarodnog prava i na taj način pomoći narodima u BiH, tako što će uputiti diplomatsku notu u vezi sa nelegitimnim nametanjem, tzv. “Inckovog zakona” o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Dobro bi došle njihove inicijative kojima bi se taj zakon stavio van snage, jer suštinski taj zakon ruši svaku ideju o postojanju zajedničkog života Bošnjaka i Srba – ističe Čanković.
