U trenutku kada su odnosi između NATO-a i Rusije ušli u najdublju krizu od kraja hladnog rata, dužnost generalnog sekretara Atlantske alijanse preuzeo je 1. oktobra Jens Stoltenberg, bivši norveški premijer, političar levog centra koji se nikada posebno nije bavio odbranom i bezbednošću, ali je poznat po tome što je izgradio dobre odnose sa Putinom i Medvedevim.
Došao je juče pre podne u svoju kancelariju u sedištu NATO-a u Briselu i tokom prvog radnog dana predsedavao sastankom Saveta ambasadora zemalja članica.
Stoltenberg je izabran na ovu funkciju, navodno, na predlog kancelarke Angele Merkel, a uz podršku Francuske, Velike Britanije i SAD. Od Stoltenberga se očekuje da upotrebi svoje poznavanje Rusije, smisao za pregovore i kompromis, ali i da bude spreman kako za ulogu "goluba mira", tako i za ulogu "jastreba rata" – ako zatreba.
Većina evropskih analitičara očekuje da će on nastaviti dosadašnju politiku NATO-a, s obzirom da je prošle nedelje izjavio da je "Rusija ta koja je izbarala agresivnu liniju, što znači da nema nade da se očuva blisko partnerstvo sa Moskvom koje je postojalo u početku".
Stoltenberg je prvi gensek zapadne vojne Alijanse koji dolazi iz zemlje koja se graniči s Rusijom.
U toku svog premijerskog mandata zaključio je sa Rusijom ugovore o pomorskom razgraničavanju teritorija i ukidanju viza za stanovnike pograničnih oblasti dve zemlje.
Rođen je 1959. godine u porodici političara – majka mu je bila državni sekretar, a otac Torvald Stoltenberg, nekadašnji ministar odbrane i spoljnih poslova, koji je 1993. godine imenovan za specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju i za kopredsednika Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju. Bio je i ambasador Norveške u Beogradu od 1961. do 1964. godine, pa je novi šef zapadne vojne Alijanse proveo deo detinjstva u Srbiji.
|
:Krenuo sa levice |
