Srpska kulturna bašta, deo Rokfeler parka u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo bogatija je za bistu još jednog srpskog velikana – Jovana Dučića. Bista velikog pesnika, ali i diplomate, rad akademskog vajara iz Niša Ivana Felkera, svečano je otkrivena 10. jula i sada upotpunjuje aleju velikana iz srpske istorije zajedno sa Nikolom Teslom, Mihajlom Pupinom, Milevom Marić Ajnštajn…
Najzaslužniji za ceo projekat je jedan od najuticajnijih Srba u Americi i počasni konzul Srbije, Aleks Mačeski (Alex Machaskee).
– Iako sam rođen u Americi, moji su rodom sa Banije. Prezime koje sada nosim je zapravo moj otac greškom dobio kada je kretao u osnovnu školu. I on je rođen u SAD, a nastavnik je umesto da upiše Maćešić, zabeležio Mačeski. Međutim, to mi nije smetalo da sve vreme gajim veliku ljubav prema našoj otadžbini i našem srpskom narodu. Za poslednjih 25 godina često sam putovao po Srbiji i smatram da je naš narod srdačan, vredan i gostoljubiv. Takođe, predavao sam na postdiplomskim studijama Univerziteta u Beogradu i bio potpuno impresioniran našim mladim adakemcima. Dostojni su talenta naših slavnih predaka – priča u jednom dahu Aleksa Mačeski, koji je dugo godina bio predsednik, izdavač i glavni izvršni direktor The Plain Dealer, najveće novinske organizacije u Ohaju.
Vukman Krivokuća, jedan od legendi srpske diplomatije, koji je gotovo ceo radni vek proveo uvezujući maticu sa dijasporom, a sada je najzaslužniji što je bista Jovana Dučića iz Niša stigla u Ameriku, objašnjava da je do krvavog raspada SFRJ, u Rokfeler parku postojala Jugoslovenska bašta.
– Naime, 1932. godine otvoren je Slovenački kulturni vrt kome su se kasnije priključili Srbija i Hrvatska. Ali, sa raspadom zemlje raspao se i tadašnji Jugoslovenski vrt. Mačeski je od 2006. godine pokušavao da u jednom od najlepših delova ovog parka napravi Srpsku kulturnu baštu. To mu je i pošlo za rukom i bašta je uz prisustvo brojnih zvanica, najuticajnijih Srba u Americi otovorena 5. oktobra 2008. godine – priča Krivokuća.
Od tada do danas, taj prostor je kompletno urađen.
– Srpska kulturna bašta je dizajnirana tako da bude lepo i mirno mesto za istraživanje šumovitih staza i da služi kao mesto okuplljanja i održavanja događaja, kao što je Jedan svetski dan, gde ljudi mnogih nacija defiluju baštom, a tema je Mir kroz međusobno razumevanje. Bašta se nalazi na zapadnoj strani Bulevara Martina Lutera Kinga, severno od nadvožnjaka St. Clair Ave. unutar Rokfeler parka. Blago zakrivljena staza vijuga kroz zrela stabla bukve i hrasta u bašti. Na centralnoj terasi, koja obuhvata simboličnu kocku srpskog grba, nalazi se i podignuta kružna betonska garnitura za sedenje na kojoj je ispisan moto “Samo sloga spasava Srbe” – otkriva Krivokuća.
Društvo velikana
Deset malih terasa pružaju mesta za odmor širom Srpskog kulturnog vrta, a svaka je usredsređena na velikana iz prošlosti Srbije.
Bista Jovana Dučića, jedanaesta je u Srpskoj bašti. Uz nju se nalaze i biste Desanke Maksimović (postavljena prošle godine), Vuka Karadžića, kralja Petra I
Oslobodioca, Petra II Petrovića Njegoša, Milutina Milankovića, Vuka Stefanovića Karadžića, Stevana Stojanovića Mokranjca i Nadežde Petrović.
Ikona Svetog Save
U Srpskoj bašti, na sredini terase, u obliku kocke, nalazi se mozaik od šljunka.
– Reč je o reprodukciji mozaika pronađenih u manastiru Hilandar (Atos, Grčka), Pećkoj patrijaršiji i manastiru Žiča (Srbija). Na centralnoj terasi bašte 9. septembra 2009. godine posvećena je bronzana ikona Svetog Save, zaštitnika srpskog naroda. Osvećenju ikone prisustvovao je tadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić koji je obišao Srpsku kulturnu baštu sa gradonačelnikom Klivlenda Frenkom Džeksonom i mnogim uglednim klivlendskim Srbima.
