Nekoliko desetina akademika i profesora iz zemlje i inostranstva, kao i više desetina nevladinih organizacija, uključujući i one iz dijaspore koje okupljaju blizu 760.000 članova, podržalo je inicijativu da Narodna skupština Srbije po hitnom postupku usvoji Rezoluciju o ustaškom genocidu NDH nad Srbima Jevrejima i Romima, a zatim i ustanovi Dan sećanja na genocid nad Srbima u 20. veku.
Inicijativu simboličnog naziva “poslednji proboj logoraša Jasenovca”, pokrenuo je 90-godišnji Gojko Rončević Mraović, jedno od preživele dece logora Jastrebarsko, a podržali su ga Udruženje logoraša Jasenovca, krovna organizacija veterana SUBNOR i Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata.
– Danas, osamdeset godina kasnije, od nas 1.000 prijavljenih članova Udruženja logoraša Jasenovac iz sedamdesetih godina, živo je još svega oko 300 njih, pod pretpostavkom da neki nisu pomrli od starosti ili korone. Na pisarnici Narodne skupštine 16. marta smo uputili apel da se Rezolucija usvoji 22. aprila 2021. u znak sećanja na herojski proboj golorukih logoraša u nadi da će ovaj poslednji “proboj” istine, pretočen u Rezoluciju, biti ovekovečen proglašenjem Dana genocida nad Srbima u 20. veku – poručio je Rončević koji je bio prvi govornik u istoriji Ujedinjenim nacijama iz reda dece logoraša.
Njegov apel dosad su podržali srpski akademici Matija Bećković, Vasilije Krestić, Ljubodrag Dimić, Srboljub Živanović, kao i brojni međunarodni stručnjaci na čelu sa prof. dr Gideonom Grajfom, direktorom Međunarodne ekspertske grupe i vodećim istoričarem Holokausta. Ovu inicijativu su podržala i brojna srpska udruženja u rasejanju: od Fondacije za memorijalizaciju Jasenovca i Holokausta iz Velike Britanije, dr Vladimira Umeljića, ispred srpske dijaspore iz Nemačke, Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga, Srpskog Saveza Zapadne Australije, Srpske nacionalne Federacije Švedske, Pravoslavne omladine “SPOJ” iz Austrije, Organizacija srpskih studenata iz inostranstva (OSSI)…
– Srbi su hrabar, ponosan, ali i stradalnički narod koji je doživeo genocid u 20. veku. Naša je sramota što smo 80 godina gurali pod tepih činjenicu da je strategija NDH bila da srpski narod bude istrebljen. Mislim da je ovo jedna od poslednjih prilika, dok još ima živih svedoka tih brojnih zločina, da im se odužimo tako što ćemo javno poručiti da su bili žrtve genocida – ističe general Vidosav Kovačević, predsednik SUBNOR.
Delegaciju inicijatora Rezolucije primio je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ocenivši da bi Srbija trebalo da počne da obeležava stradalništvo svog naroda u proteklom veku.
– Predsedniku smo predali tekst rezolucije, ali i brojna pisma podrške koja su stigla iz celog sveta. Dao nam je podršku na ideji da se na dostojan način oda počast stradalništvu srpskog naroda u 20. veku – kaže general Kovačević.
“Hrvatsko cvijeće”
Dr Vladimir Umeljić, ispred srpske dijaspore u Nemačkoj, upozorava da su “u službi genocidnog projekta hrvatske države 1941-1945. učestvovale i druge genocidne ubice”.
– Osim hrvatskih ustaša, posebno okrutne zločine činili su i bosanski muslimani, zločinačke Handžar divizije, a u ustaškoj NDH bili su proglašeni za “hrvatsko cvijeće”. Na žalost, ustaške formacije uz podršku Handžar divizije bosanskih muslimana u združenom zločinačkom poduhvatu činili su zločine nezapamćene u istoriji 20. veka – naveo je Umeljić.
Peticija
U Hrvatskoj poslednjih meseci traju pregovori predsednika Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske Ognjena Krausa sa predstavnicima Vlade Hrvatske o uvođenju zakona o zabrani upotrebe ustaškog pozdrava “Za dom spremni”.
Istovremeno, aktivistkinja srpsko-jevrejskog porekla Mišel Glavić iz Kanade prikupila je 11.000 potpisa u kojima se zahteva od predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da osudi ustaški genocid u NDH i zakonom zabrani upotrebu ustaških obeležja u Hrvatskoj, kao i da onemogući rehabilitaciju ustaštva i jačanje neoustaškog pokreta kroz rehabilitaciju zločinaca iz NDH. Peticija je prosleđena i ambasadama SAD, Izraela, Kanade i Srbije u Zagrebu.
Guskova: Najtamnija istorija čovečanstva
Jelena Guskova, član Ruske akademije nauka, smatra da bi usvajanjem Rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima baš na dan proboja logoraša, 22. aprila, to bio veoma važan – simboličan potez Srbije.
– To je bio dan kada su poslednji logoraši pošli u samoubilački proboj Jasenovca. Učinite da im ovaj jasenovački proboj 2021. bude poslednji, jer bez proučavanja ustaškog genocida istorija genocida i Holokausta Drugog svetskog rata nije potpuna. Genocidna politika NDH ispisala je najtamnije stranice istorije čovečanstva, između ostalog zato što je bila jedina zemlja u vreme Drugog svetskog rata koja je imala logore smrti samo za decu – naglasila je Guskova.
Podrška iz sveta
Profesor istorije i politike na Univerzitetu Bruklin, Beri Lituči, koji je ujedno izvršni direktor Instituta za izučavanje Jasenovca iz Njujorka i član međunarodne ekspertske grupe GH-7, istakao je da proglašenje nacionalnog dana genocida kasni 80 godina, a Knut Flovik Toresen, istoričar iz Norveške, da smo proteklih godina svedoci velikog broja pokušaja da se napravi revizija istorijskih činjenica o ustaškom genocidu.
– Naša dužnost od najvišeg značaja jeste da se rasvetle ustaški zločini i da se omogući svetskoj javnosti da se upozna sa jednom od najsmrtonosnijih ideologija 20. veka – smatra Toresen.
Mirko Galaso, istoričar iz Italije i član Međunarodne ekspertske grupe GH-7, dodaje da mu je još kao studentu, izučavajući korene ustaštva i NDH, postalo jasno da “izučavanje klerofašizma nije potpuno ukoliko se ne izuči i ne predstavi javnosti ustaški rasizam, antisemitizam, antisrbizam i specifičnosti ustaškog kleronacizma”.
