Kako je istakao inženjer Radiša Biorac, koji rukovodi radovima, do zastoja je dolazilo uglavnom zbog pomanjkanja sredstava, ali i zbog vremenskih neprilika.
– Izašli smo iz temelja, urađena je kompletna osnova hrama, ako nas vreme posluži zidaćemo cele jeseni – dok bude dovoljno materijala, a radove ćemo, ako bog da, nastaviti idućeg proleća. Izgradnja ne ide kako smo očekivali, ali važno je da napreduje i da, korak po korak, idemo ka cilju – kaže Biorac.
– Gradnja hrama Svetog Save ovde u njegovom rodnom selu Deževi ima izuzetan značaj ne samo za našu eparhiju za Srpsku crkvu već za ceo srpski narod. Gradeći ovaj hram mi pokazujemo da smo dostojni potomci Svetog Save Nemanjića i da sledimo njegov put. Sve one vrednosti koje su bile prisutne u doba Nemanjića treba i sada da budu prisutne u našem životu: da živimo svetosavski i da hodimo putem Svetog Save kako bi nas Gospod pogledao i kako bismo opstali u ovim teškim i smutnim vremenima punim nevolja i iskušenja. Sigurni smo da ćemo, pre ili kasnije sagraditi hram koji će biti ponos Srbije i svakog Srbina – rekao je vladika Teodosije naglasivši da će budući hram učvrstiti žitelje ovog kraja u uverenju da ostanu na ovim prostorima.
Teška vremena– Vremena su teška, nije lako obezbediti potrebni materijal, ali, uz pomoć Boga i naših vernika, stići ćemo, nadam se brzo, do kupole, a potom i do osveštanja i prve molitve – kaže Janković. |
Danas sam najradosniji čovek u Deževskoj dolini, jer nastavljamo radove na hramu koji će, s obzirom gde se nalazi, biti "lična karta Srbije i svakog Srbina". Ovde je sve počelo, ovde je Stefan Nemanja stvarao današnju Srbiju, odavde je ponikla naša crkva, sve što je srpskog roda, ma gde je u svetu, danas vuče korene iz Deževe i Starog Rasa – ističe paroh-deževski, otac Radoslav Janković.
Vernici u Starom Rasu i Deževskoj dolini nisu kadri da sami do kraja iznesu izgradnju hrama Svetog Save. Otac Radoslav ističe da će hram u Deževi biti "vlasništvo" svakog Srbina, od Vankuvera do Sidneja, i da očekuje pomoć sa svih strana sveta.
– Svaka cigla, svaki kamen, svaki kilogram gvožđa ili džak cementa nam mnogo znače. Što bude više donatora i hram će pre zasijati u punom sjaju – naglašava Janković.
