Prema nekim gledištima, smrt kralja Aleksandra ubrzala je raspad zajedničke države južnih Slovena pod naletom nemačkog okupatora, ali je raspad bio neminovan, baš kao i poraz u aprilskom ratu od Nemačke.
Istoričar Srđan Cvetković čak kaže da je moguće da bi Jugoslavija ranije ušla u rat da je kralj antifašista ostao živ, ali da on ne bi imao drugačiji tok iako bi komunistima bilo mnogo teže da dođu na vlast.
– Jugoslovenska vojska ne bi mogla ozbiljnije da se suprostavi nacistima, i verovatno bi kraljevska porodica izbegla u inostranstvo. Međutim, pozicija antifičastičkih snaga u zemlji bi bila drugačije. Kralj Aleksnadar je bio državnik velikog autoriteta i ličnog uticaja i ne bi dozvolio da izostane podrška rojalističkim snagama u zemlji – dodaje Cvetković.
Tajne atentata, u kojem je stradao i šef francuske diplomatije Luj Bartu, još se kriju pod ključevima francuske arhive. Neposredni izvršilac atentata bio je Bugarin Vlado Georgijev Černozemski, pripadnik VMRO, dok mu je logistiku davalo i troje Pavelićevih ustaša. Černozemski je izdahnuo od udaraca francuskih žandarma tako da je njegov iskaz u istrazi izostao.
