Britanski parlament uverljivom većinom je u petak odobrio vazdušne udare protiv Islamske države (ID) u Siriji, otvorivši put Kraljevskom vazduhoplovstvu da se odmah priključi vojnoj akciji predvođenom SAD. Šest lovaca Tornado GR4 na Kipru stavljeno je u stanje pripravnosti nakon što je britanski premijer Dejvid Kameron sazvao sednicu parlamenta i zatražio od poslanika da odobre akciju te tako odgovore na službeni zahtev iračke vlade.
Parlamentu je pre glasanja poručio da ne očekuje trenutnu vazdušnu kampanju, dok je njegova kancelarija saopštila kako bi manji broj vojnika mogao otići u Irak u roku od nekoliko sati radi navođena vazdušnih napada i, verovatno radi uvežbavanja iračkih i kurdskih snaga koji se bore protiv militanata ID.
Rezultat glasanja 524 ‘za’ i 43 ‘protiv’ znači da će Velika Britanija krenuti u prvu vojnu akciju nakon bombardovanja Libije 2011. i priključiti se koaliciji predvođenoj SAD. Dok su se arapske zemlje brzo priključile operaciji, tradicionalnim zapadnim saveznicima Vašingtona trebalo je više vremena da odgovore na poziv američkog predsednika Baraka Obame.
Prva je 19. septembra odgovorila Francuska, a od ponedeljka to su učinile Australija, Belgija, Holandija i Danska. Kameron je bio oprezan i nije hteo da traži glasanje u parlamentu pre nego što je osigurao potporu više stranaka. Britanski premijer je naciju upozorio da će ova misija trajati godinama, a ne nedeljama ili mesecima, te da na to javnost mora biti spremna.
Kritičari su, međutim, podsetili da je Irak pao u ponor građanskog rata i bezvlašća upravo posle svrgavanja Sadama Huseina 2003. godine, baš kao što se to dogodilo i u Libiji posle pada Muamera Gadafija. Oni su ukazali i na činjenicu da Zapad nema plan za Irak, te samim tim ni izlaznu strategiju u regionu isprepletanih nepomirljivih interesa.
Iako je taj isti parlament u avgustu prošle godine glasao protiv vojne intervencije u Siriji, sada su promenili mišljenje.
Vođa ID se krije
Ženi u SAD odsečena glava |